Нова искра

једаред отворила врата по целој улици у свима мртвим домовима. ... Прво се сакрих у сутерену, али ми убрзо би страшио и иезгодно, пред очима ми поче нешто треперити, и ја се лагано увукох у собе. Пипајући у помрчиии закључах сва, врата и, после неког размишљаља,

млака; пипајући умих се 1 избрисах лице убрусом. Онде, где ми је лице било разбијено, врло ме је жигало и тиштало; хтедох да се огледам у огледалу. Запалих жигицу — и при њеној треперивој, слабој светлости погледа ме из помрчине нешто толико ругобно и страшно, да брзо

дотле, док ми опет иза леђа не остане. На једном углу хтедох их закрчити памештајем, али звук спазих млаз светлости, који ишчозе кад се приближих: дрвета био је страшно гласан у пустим собама то су журно затварали неки магазин. Кроз широк отвор — Чекаћу смрт овако. Ове једно ми је, спазих још делић тезге и некакву каду, и одједном све На умиваонику било је још воде, која обузе нема и притајена тама. У близини магазина сретох човека, који ми је јурио у сусрет, и умало се у помрчини не сударисмо; заустависмо се на два корака један од другог. Не знам, ко је то био: видео сам само мрачну накострешену прилику. — Идеш ли отуда? упита ме. — Отуда. — А куда бегаш? — Кући. — А! Кући? Он поћута и наједаред јурну на мене, трудећп се да ме обори на земљу, и његови хладни прста жудно су тражили мој врат, али су се заплетали у хаљинама. Ја га уједох за руку, отргох се и побегох ,1 и он ме је дуго јурио по пустим улицама, јако лупајући ципелама. Затим се устави — мора бити да га је тиштао ујед. Не знам како сам доспео у своју улицу. Ни у њој није било Фењера, и куће су све биле неосветљене, као мртве. Ја бих је пројурио и не бих познао, да случајно не дигох очи, те смотрих своју кућу. Али сам се дуго колебао: сама кућа, у којој сам толико година живео, изгледала ми је туђа у тој чудноватој мртвој улици, која је одавала тужан и необичан одјек на моје бурно дисање. Тада ме обузе изненадан махнит страх при помисли, да сам изгубио кључ; падао сам и с муком сам га нашао, и ако је он био ту у спољашњем џеиу. И кад брава шкрипну, одјек понови звук тако јако и необично, као да су се на-

од помицања и уплаши ме. - одлучих се. је била врло