Нова искра

Трут и цветић (сликао Р. Вавпотић). Нашим читаоцима већ су позиати радови даровитог Вавпотића, који пајрадије своје предмете израђује симболички. Таква му је и ова слика, која је израдио уз песму истог наслова из збирке пок. М. Ресмана, словеначког песника. На морској обали (сликао Кл. М. Црнчић). — Обале Јадранскога Мора и његова плава пучина најмилије су Црнчићевој кичици. Ту је он без супарника. Најинтимније дражи Јадранске осећа Црнчић као ударце свога срца, п ништа се не измиче његову оку и његовим осећајима, а кичица му је вазда била веран и одличан тумач свега што види и осети. Д-р Љубомир Радивојевић, народни добротвор. — У низу српских народних добротвора угледно је место заузео нок. Д-р Радивојевић, пређашњи лекар у Оремској Каменици. Осећајући живу потребу за економски развитак свога народа, он је највећи део свог имања оставио Краљевини Србији да од његова прихода помаже пољопривредну књижевност и срнске пољопривреднике. — Многа је пољопривредна књига, многа је пољопривредна алатка, многи је савршени модерни плуг из овога Фонда дошао до руку вредних и чесгитих пољопривредника српских, који из дна душе захваљују великом добротвору и моле Бога за покој душе његове. Литија (сликао М. Гаспари). — Ова слика вазда је још у живом сећању јамачно свих посетилаца Прве Југословенске Изложбе. Одличном израдом, рељефном техником и простим али пуно е®ектним слагањем боја — издвајала је од многих својих нремаца том приликом. Грађа је црпена из словеначког села у Крањској. Крунисање Цар-Душаново (сликао II. Јовановић). — Рађена, по норуџбини Српске Државе, за последњу Париску Изложбу, ова слика сада је најлепши

и најмилији украс Сликарске Галерије нашег Народног Музеја. Вез икаквих тумачења, она сам % врло речито говори сваком српском срцу о садржини својој и о уметнику из чије је кичица изишла. Радник (сликао М. Јама). — Посетиоци Прве Југословенске Уметничке Изложбе живо ће се сећати ове слике из словеначког одељења. Поузданост кичице, красно осветљење, е®екат без тражења — њезине еу одлике које јој обезбедише једно од најугледнијих места у целој изложби. У природи (сликао И. Грохар). — Даровити и угледни Словеначки сликар огледао је, са несумњивим успехом, да усвоји технику Ђована Сегантинија. Ко је имао прилико да овај рад посматра на Првој Југословенској Изложби сећаће се и успеха његова у зналачким уметнпчким круговима. Остављена (сликао И. Фосберг). — У часу страшне одлуке „Битн или не бити?" — остављена и изневерена девојка предмет је свачијег саучешћа. Шта да ради? Живети или умрети? На друму (снимио А. Бертолд). — Моменат са друма, без јачих, бираних е®еката. Такав је друм у највише часова преко дана. Весталке (сликао Р. Ауер). — Службенице у храму Вестину, чуварке огња неугасног, нредставнице највише чистоте, занимале су још од свога времена на све до данас најразноврсније уметнике. Песници их оиеваше, вајари у камен резаше, а сликари изводише чаробним платном иред очи гледалаца. — Р. Ауер/сањаличка природа, нашао је у њима захвалне нредмете својим замислима, те их је у неколико слика изводио из античког света нред душе данашњих гледалаца. —

Поп\Јларни »{онн,ерти Упознамо ли сељака и грађанина са значајем несме и музике, тиме нисмо много донринели ка њезину разумевању. Наше ће речи осгати само речи без икаквих корисних последица; користи може само онда бити, ако

живим примерима докажемо да су песма и музика заиста од утицаја на наш живот. То се но већим градовима може лакше доказати, јер је у њима и певачка дружина, и војна музика, а у Веограду и Народно Позориште. Овакве установе требало би држава па и општина миого да помажу, како би се могли — макар и привремено — приређивати бесплатпи популарни концерти. Програм популарних концерата треба да обухвати само онаква дела ко.ја народ може да разуме н у којима може да ужива, а нанредак ће само онда бити обезбеђен, ако се у њему буде тожило арогресианим аутем т. ј. од