Нова искра

Број 3.

Београд, марта 1906.

Год. VIII.

Г о р о I I а пољу је иадао снег. — Преко неравних, Ж снежном беллном завејаних пољана указивао Жж се, као каква црна ируга, само траг каљавог колског пута. Небо и земља беху се скупили у једно ШМ У сухом, мразном снегу, ситном као прах, ЈУ који се преко сиротиње и трња, кроз безј Ш ) бројне пукотипе и отворе еве више гомилао, Ш да пред напуклим вратима и напуклим кро« вовима покаже своју благодат невољи и јаду. Седео сам сам у канцеларији и пушио. Испод мога прозора стајала је ниска, борова шума, тиха и нема, мирно примајући као игла оштре снежне пахуљице, које се све више купиле по танком зеленом грању, те је сва, предајући се судби мртвила и нустопш, изгледала и сама мртва и без живота у овом мору магле и снега. ГГод стрехом високе веранде лежало је безброј много врабаца, подавивши своју ситну главицу у меко наперје замрзлих крилаца, нарогушени и мирно сабијени један до другога и сами осећајући сурову снагу оштре зиме. Неко закуца. Е мени уђе младић од сво.јих двадесет година, сав покривен снегом. Отојећи покрај пећи мокрина се лагано цедила са његова похабана одела и по поду остављала за собом мрки, прљави траг. Беше то

• е ч а ц џ неки мршави младић из оближњег села>-хсф|--је преко лета радио у нас. Мала, сићушна глава на танком, дугачком врату, са безбојним жалосним очима. Оне су се пепрестано плашљиво мицале с предмета па нредмет као да су се бојале да остану на једном месту; заставши иак ма где претвориле би се у две велике, исколачене кугле, гато је целом лицу давало неки необични, овчји израз. Капу беше стегао у мале прљаве и црне руке, а низ чело спуштала му се у дугим праменовима сјајно плава коса, влажна и мокра. Око кривих и у страну искренутих усана лежао је неки израз утучоности и сломљености, а цела слика малога дошљака, са његовим поцепаним оделом, са прљавом раздрпаном кошуљом на грудима и мокром подераном обућом давала је потпуну слику беде и сиромаштва. „Шта би хтео, Андрија?" Он покуша да се осмехне, али се његове иначе велике и танко усне још више развукогае и на лицу остаде онај исти израз туге и потајна јада. Не гледајући у мене и окрећући своју капу између дугачких, мргаавих прстију, једва одговори: » Дрва!" Бегае то слаб, гаигатав глас нејака детета уз пркос његових двадесет година, праћеи боним уздисајем исто тако неразвијених, нежних груди.

„Нова Искра" излази сваког месеца. Цепа: на годипу 16, но год. 8, четпрт год. 4 динара; нап Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претплата и све што се тиче администрапдје шаље се Р. Ј. ОдавиПу, власнику и уредиику „Нове Искре", Капетан-Мишина улица, бр. 8. Рукописи се пе враћају; накнадно тражење по.једипих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —