Нова искра

- 69 —

имај мнлостм према њој...." Он ућута затренутак: „И према њој." Он показа руком на своју жену. „Слушај, господиве! Душе ми моје, ја немам новаца; ништа ти ие могу дати; ослободи ме саио сад!... Никад више, никад, док живим..." Ћутао сам. Андрија се опет узномири. Очевидно било га је страх. Он ми нриђе сасвим близу: „Хе, како ти се допада моја жена?" Млада жена у куту погледа га разрогачепим очима. — „Деиа, је ли?... Вар нисам био ђавољи син, кад сам је узео ја оваква наказа?" Он се нодругљиво насмеја. —• „Чуј госнодине, не могу ти дати новаца — немам их, али

шу, н>у ти могу дати; она је моЈа својина, Ја могу њоме располагати, како ја хоћу. Не?..." Млада жена стајаше ту дишући засипљиво и час бледећи час руменећи. „Таква ленота!... Тако је нешто за вас — није то за нашу кућу, за нас просгаке... Само ме немој тужити!" „Ћут!" Љубица истрч !, напоље. Са дивљим мислима, шибан и гоњен, изиђох из овог пакла. На пољу јо дувао хладан ветар. Освестих се. Тешким кораком отидох одавде. М. П. Ђиркови-ћ

Лојој Л \аци

(Из нештампаних рукописа пок. Змаја Јов. Јованови^а)

Аовеку је права дужност Човек бити, Буди и ти. Српкињи је прва дужност Српка бити, Буди и ти. Ти се спремаш деци дават' Правац први, Први полег српском духу,

Први жарак српској крви. Па се сећај на том путу И твог чика-Јове, И остваруј колко можеш И његове снове. Ал' не бој се никад трња, Го је само искушење: Ко год правим путем иде, Тај не пада, — тај се пење.

Чика Јова

Уметиост у Срба ЈТроф. |\дих. валтровић

рпска данашња уметност, по својој високој тежњи и по племенитом задатку своме, као и но своме извођењу и техничком умењу, саобразна је модерпој јовропској уметности. Њени носпоци и извршиоци развијали су своје таленте, ирибирали су своје ногледе и правце у школама немачким, Француским и италијанским. Карактерне, народне особине у *) Онај састав требао је добити места у једној књизи на туђем језику, и требао је тако да иозна странде са стањем уметности у Срба, у ранпјем и данашњем времену. Но иошто је иснао већи но што је за књигу иотребно, то се он штамиа овде. Оаај део његов говори о старој, средњевоковној сриској уметности. Напш читаоци наћи ће у њему много иознатога. Састав је пак у виду имао иоглавчто странце који ирви иут што чују о сриској култури. Ипсац.

њиховим радовима нотичу како из природе самог изабраног предмета за нредстављање, тако и из схватања његова у народном духу. Црква, народна историја, садржииа и спољности народног живота, пружају облике и призоре који српској уметпости дају њене нарочите особипе, њен карактер. Уметност се у Срба осећа као нотреба народног живота. Вато је нотпомажу и државна управа и разне установе и нојединци. Чим је пре сто година, носле ослобођења од турског четиривековног ропства, Србину дата била могућност да помишља на своје образовање, на подизање цркава, на завођење школа и других разних, иапредних установа, одмах се иојавила била и уметност да послужи разним