Нова искра

— 71 —

На њој се облицима својим здружио исток са западом. Главна замисао у облику цркве, у духу је византијског, а извесне нојединости на њој, у духу западног, романског слога. Кро.ј њеног основа у облику крста; њено на високом полигоном тамбуру кубе; њени велики, полукружни прозори на северном и јуашом зиду испод кубета; и њене на источној јој страни три апсиде, карактерни су облици византијског слога. А испод стреје низ од полукружних лукова који стоје на скулптованим консолима символичког значења; па облици северних, јужних и западних врата и расноред и символичка садржина украса на њима, као и садржина украса на прозору средње источне апсидо, познати су облици романског слога. Оба слога спојеиа су ту у савршени архитектонски склад и чине једну целину, иуну уметничке збнље и дражи. Вападна врата најодличнији су део ове грађевине. Изнад више стубова, који стоје с обе стране улаза, и од којих два предња стоје на лавовима, дижу се широки лукови искићени скулнтованим гранама и вијугама између којих стрелци гоне разне животиње, што је познат украс у романском слогу. На полукружном нољу испод тих лукова, на тимпанону, изрезан је од мрамора лик Богородице с Христом на крилу. Лево и десно до ње стоји но један анђео у побожном покрету. Изрезаним гранама и вијугама искићени су и довратници с лица свога, а са И. Грохар Словеначки склјак горњег прага улаза, рељефни лик Христов благосиља. оне што улазе у цркву; но унуСте®аном Душаном (1331.—1355.), српска држава но- тарњој страни довратника ређају се, један изнад другог, стала моћна царевина, која је у се примила народе бал- по шест ликова апостола. канског полуострва, и којој је природно предстојало да Окулптурски рад изведен је великом тачношћЈ замени византијско царство. брижљивошпу. Лепоту утиска дизала му је погдеде у Општи и лични осећаји државне моћи, уз онште и требљена боја и позлата. ^ ПА^ПЖНПГ'ТТТ КЛ.ТСПЛ. 1А за.пала. ЛД Р.М.Т*

.дичне осећаје дубоке побожности, каква је запајала сав средњевековни свет, само су повољне прилике по цветање

уметности. Отуда сви српски владари — краљеви и ца- По градиву, архитектонским облицима, стилу и реви — подижу у Божју славу и хвалу манастире и свом богатом скулптурском украсу на западним вратима, цркве; за своју потребу замке и дворове; а на општу сродна је Студеници манастирска црква Бисоки Дечани, корист : тврђаве, болнице, мостове, путове и т. д. на Р е Д и Бистрици у Старој Србији. Изгледа да је сваки од њих, између својих задуж- Она је једна од оних грађевина које су се, у нркос бина имао по једну која је одликована скупоценијим гра- њиховим страдањима, до данас у приличном стању одрдивом — мрамором — и богатијим скулптурским украсом. жале. Подигао је Ераљ Сте®ан Дечански (1321.-1331.). За СтеФана Немању била би то већ епоменута Онасана је била, кмо и Студеница, високим зидовима, на Студеница. облик тврђаве.