Нова искра

— 105 —

— Не ;ш<ш. — Пн зато гато сте билл целе нодеље мило и добро дето. Овде Јулијан Мастаковић, крајње узрујан, обзирући се унаоколо, спугатајући све вигае глас, наиослетку запита нечу.јним гласом, готово умирућим од нестрпљивости и узбуђења: — А хоћете лп ви, драго дете, да ме волите, кад ја дођем вагаим родитељима у госте? Еазав то, Јулијан Мастаковић је хтео јога једаннут да пољуби дражесну девојчицу, али риђи малигаан, впдећи да она у мало гато није заплакала, ухвати је за руке и ноче јецати из искроног сажаљења према њој. Јулијан Мастаковић се истински наљути. — Одлази, одлази одавде, одлази! говорио јо дечку. — Вуци се у салу! Хајдо тамо својим вргањацима! — Не, није потребно, није потребно! Идите ви, одговори девојчица. Оставите њега, остаиите га! говорила је готово плачући. Неко тугану за вратима. Јулијан Мастаковић се одмах подиже и као мало поплагаи. Али риђокоси дечко се уплагаи јога вигае од Јулијана Мастаковића; остави девојчицу и тихо, све поред зида, оде из гостинске собе у трпезарију. Да не би изазвао сумњу, Јулијан Мастаковић тако исто пође у трпезарнју. Вио је црвен као рак и, погледавгаи се у огледало, као да А. Бертолд Кутак мира се самога собе плагаио. Било му је, може бити, тегако због његово ватрености и неМали је ћутао и гледао га разрогачив очи. Јулијан стрпљења. Може бити, њега је у почетку рачунање на Мастаковић се опет обазре унаоколо и опет се наже де- прсте тако поразило, саблазнило и узбудило, да је, без војчици. икаквих обзира, регаио да поступи као какво деригате - А гата то имате, драго дете? Лутку? запита и да се обрати право на свој предмет, губећи из вида Мастаковић. да то може бити прави предмет најмање за пет година — Мала лутка, одговори девојчица мргатећи со и доцније. Ја сам изигаао за погатованим господином у трмало снебивајући се. пезарију и имао сам пред очима чудан призор. Јулијан — Луткица... А знате ли ви, драго дете, од чега Мастаковић, сав поцрвенео од досаде и злоће, плагаио је вагаа лутка начињена? је риђокосог дечка, који, измичући се све даље и даље Не знам... одговори девојчица гаапатом и сасвим од њега, није знао од страха где да се склони. оборив главу. — Одлази, каква посла имага овде? Напоље, не— Па из крпица, дугао мила. Иди ти мали у салу ваљалче, напоље! Ти овде узимага воће, а? Ти воће својим вргањацима, обрати се дечку Јулијан Мастаковић, узимага овде? Напоље, неваљалче, напоље, балавче! Одогатро га гледајући. Девојчица и малигааи се намргатигае лази својим вргањацима! и ухватигае руком једно друго. Не хтедогае да се ра- Преплагаен дечко, регаив се на очајан корак, поздвајају. кугаа да се завуче под сто. Тада његов гонилац, ра— А знате ли загато су вам дали ту луткицу ?... здражен до крајности, узеде свој рубац од батиста и запита Јулијан Мастаковић, све вигае и вигае спугата- поче њиме ударати дето нод сголом, а оно се смирило јући глас. као да је премрло од страха. Треба приметити да је