Нова искра

— 119 —

оком. Пои ;М(Л ,ам, да је ово јодииствсио. Видсти, како сс иозива ноиачко родитељс, да, место извсштачоне виртукреће маса у „Дару Фјодору" (III. и VII. слика), вреди озиости техничких средстава, нроучавају Отаниславскога за оног који проучава позоришто, више него читав семе- и његов начин режирања, и да све, што је на позорстар предавања из драматургије. Борлински критичар ници, иодреде пре свега песнику и његовим интенцијама. (НАСТАПИЋЕ СЕ) Праг. П. ^оњеви*!

$ Диетићи ^

(ПЕС|У1Е У ПРОЗИ. ПРИЧИЦЕ, ИМПРЕСИЈЕ) - • 00000000 " -

Д^шини ђердани. XI. Зликовца дела из спомеиа л»/дП Не може стрти лицемерс труд! И чак из гроба повест грешне буди Строги да приме по заслузи труд. Ј. Ст. Попови^ XII. Јад до јада бар је итпта, Ал' у смрти нигде иишта!

Бранко

XIII. Блијесак круие често крије Трње које иод њом пиче Савршено срећиог краља Не познасмо пи из иричо.

Никола I.

XIV. Добар пастијер, јер што каже ином И сам својијем потврђује чином. Иван МажураниФ; XV. Све што удес разваљује Л.ако он и опет склаиа; Док је тебе, бит' ће свега, Док је главе, бит' ће капа. Петар Прерадови+1 XVI. Слобода је име дивно, За њом људско срце кивно; Ко с њом умре, с њом се роди, Нашем Вогу тај угоди. Петар II Петрови-ћ Његош

XVII. Напред! Кад се силе сложе, Све ћеш добит', све се може! XVIII. Пред свијетом не пропишти, Нит' му казуј, гдје те тишти! XIX. Ја уступам цвећа стазе Којима је нога мека; Нек ио цвећу жене газе, А трње је за човека! XX.

А. Шеноа

Ј. Сундечи+1

Ђ. Јакшић

Када и снег пада и киша и слана, Не треба се снуждит' — биће лепих дана. Љ. П. Ненадови-Ц

П О С С Т С1

д.

^ошла сам ти касно, у ноћ, кад је моја чежња била моја вера, кад сам била сенка која је пратила мој немирни дух. Било је тужно. На земљу нада измаглица, на дуЈлу пада очајна туга. 0, ја сам морала бежати од овог живота, бежати од ове празнине и пустоши, ја сам морала бесциљна, створити циља. Моја пријатељица, која је једино тебе пријатељем звала, рече ми како би ме достојна била само твоја душа. Моја пријатељица! Ја сам јој слепо поверовала. Она ми је толико желела доказати да ме воли, колико сам ја тајила од ње шта си ти мени, мој кобни пријатељу! Ето стигла сам одједпом дому твоме. И сви ме твоји дочекују, и сви ме грле. Па и стара ти мајка није се