Нова искра

далеко од л.уди 1" — „А зар на овом своту нема никог другог осим људи?" одговори му итичица. Маћедонски Цигани. Поред Струмског (Тахинског) Језера живи и једна колонија Цигана чергара. •Тезеро је удаљено од Сереза за ненун сат. Неколике тинове тих Цигана износи наша слика. Поглед на Солун. — За Солун се не можо рећи да је тии чисто турског града; он је чудна мешавина Истока и Запада, старинског и модерног. Па ипак је све у њему тако хармоиично, да би се врло тешко могла пожелети ма каква промена. Ма шта кад би се додало или одузело Солуну, не би га учинило интереснијим; на против, Солуи би само изгубио. — Свакако да и Солун има много ствари што иодсећају на левантинске градове; али има и нечега, што га сасвим издваја од осталих левантинских вароши. У Солуиу човек је и у Јевропи и на Леванту, што пак није случај код Врусе, Исмита и других сЛичних вароши на Деваиту. — На једном делу вароши турске су дрвене куће, старинског кроја и врло трошие. На другом лепа модерна варош, с кућама истина јевроиским, али се оне ипак одликују од кућа у Јевропи. Одликују се и стилом, имају много маварског на себи; сем тога веома су украшене мрамором, што се опет ретко у Јевропи виђа. Место дасака иа прозорима мраморне су плоче; место патосаних одаја на доњем спрату, свугде се виђа мермер. Врло често и цела оасада куће иостављена је мермером. Ово сигурно и због ватре, која је чест гост Солунски, а и да се задовоље естетички осећаји богатих Солуњана. Затим ]1 сам стил, и ако јевропски, ипак се издваја од кућа у Јевропи. Док јевропске зграде хладне, иравих кровова, суре боје, .намрштене представљају нешто импозантно; дотле ове у Солуну са крововима на шиљак, увек с по. једним великим прозором на тавану; с дугим а широким ходницима, лепим балконима; светле с поља, јер су увек обојенб белом бојом, али сталио имитирајући мрамор — далеко су привлачније и топлије. Гледајући Солунске модерне куће с поља, никад се не може помиелити да унутра влада нерасположење. Исти је случај и с најлепшим квартом Солунским, т. зв. Кампањом (зову га и Новим Солуном, и „Парадизом"). Он је постао тек од нре 25 година на овамо. У њему је у време мог борављења у Солуну била и српска гимназија „Дом Науке" у две дивне зграде, од којих је једна цалата (раније Нб1е1 (ГАи^Мегге). У том делу вароши су саме виле, елегантне, у разннм оријенталским стиловима, с лепим

вртовима, тато на море гледају; с терасама нуним палми, лимунова, мирте и иеранце. Мало је вила без шедрвана и лепих оријенталских киоска. Све укупно дчје слику благостања. Свугде има доста ваздуха. Све је весело и насмејано. Богаство и благостање од свугде провирују. — Али становници тих лепих вила не изгледају бити засићени и неурастенични; нанротив, срећни гато их топло сунце Солунско греје. Не изгледају бити уморни од живота, већ као да се старају и све чине не би ли овај кратки живот гато лепше зачинили... На једном крају варогаи врло су лепе зграде, консулати са високим бандерама, цркве, синагоге, модерни хотели. На другом, горњем делу варогаи, старе зидине, округле џамије с витим минаретима, мале пријатне турске каване, туреке и јеврејске махале са кривим и уским улицама. Док у јовропском делу вароши све жури да живи, трогаи се и аестаје у тој журби; дотле у другом делу, стара Сахат Кула тихо избија сахате, никога не журећи и не узнемиравајући. — Ту муезин при заласку супца сетно позива правоверне на молитву. — Па јога у рамазанске вечери, кад се минарета осветле стотинама кандила! Кад пукне топ ио заласку сунца да иотар отпочне. Тад се осети нека свечана журба. Људи хитају домовима, где их чекају званице и пријатељи. Те гозбе се продужују позно у ноћ. И улице изгледају свечане; али ипак тихе и мирне. Правоверни се и веселе мирно и дискретно. Нема никаква „џумбуса", то није обичај у Турака. А гата да се рече тек за турске каване ? Па јога оне на обали морској, мало даље од варогаи. На ниским сламним столичицама, прокргатених ногу, седе мирно Турци. Пугае на наргиле и срчу каву из Филџана, срећни гато је свет овако створен. Њихова лица не одају никакво незадовољство. Задовољии са сво.јим к'сметом и не мисле да би овај свет могао и другојачије изгледати. Никаква амбиција но мучи душе њихове. Данас или сутра, не мења ствар ии у чему. Ако се стигне што данас, добро; ако не, биће сутра. За нервозна Јевропљанина најбоље је да прогаета мало кроз турски део варогаи. Ту ће се заиста умирити. (И. Иванића: МаЛедонија и МаИедопци, стр. 185.). Село у словеначкој Крајини. — Лепоту братске словеначке земље приказивали смо већ неколико пута. И овом приликом износимо слику једног од оних села којима је Прегаерон певао: „Словеначка нема леншег краја..."