Нова искра

— 122 —

ХРОНИКД

н л V к д

Дијамант Не само да људи имају својо судбино и историје, него их имају и мртве ствари, и то у толико чешће у колико им је већа њихова стварна или Фиктивна вредност. Од вајкада је драго камење, због свога нарочитог својства, играло у животу појединих људи, иа чак и читавих народа, значајне улоге, а по неки од њих, нарочито величанствени дијаманти у кристалном облику — имају историју ко.ја је готово митска. Најстарији бриљанти, ванредне скупоће и ретке величнне, налазе ое у краљевским ризницама и у музејима. Обичан смртни, на ма био и најбогатији, једва ако би био у стању, да за све своје огромно имање купи по једаи екземплар. Од историјски најзнатнијих дијаманата, без сумње је Кохинор, дијамант енглеске краљевске рпзнице. У првобитном облику имао .је 793 5 / 8 карата. Доцније је, невештином једног Млетачког јувелира — глачара племенитих каменова — сведен на 279 карата и тако знатно покварен. После поновног глач ња, када му је дат симетричан облик, остало му је још само 106'/ 16 карата. 0 његову лутању и скитању причају се читаве басне. — Пре 5000 година посио га је неки индијски јунак — Карна — док није на послетку доспео у својину енглеске краљице Викторије. Неки га држе, исто онако као и руски Орлов, за шрагмент Великог Могула, што је у ствари махом вероватно — ма да овај последњк има облик преполовљеног јајета с равиом основицом. Орлов, који сад украшава врх руског царског скиптра, изглачан је тако да га стручњаци називају „ружом". Оад тежи 194 3 / 4 карата а поклои је Кнеза Орлова царици Катарини II. Нарочите је леиоте, како у сјају тако и у облику, Регент или Иит, својина енглеске краљевске ризиице; тежак је 186 3 / 4 карата, нровидан као вода, без замерке и готово сасвим правилног облика. Интересантно је и мање камење, као Шах, од 86 карата, нарочито са својих необичних облика. Дијамант жућкасте боје од 183 карата пружа нам тешки Флорептинац у ризници аустријскога цара. За њим, по скупоћи, долази лепо изглачан дијамант „Јужна Звезда", који је 1853. године нашла нека Арапка на обали Бегагено у Бразилији. То је за сада највећи дијамант који је нађси у Америци; у природном облику тежио је 254 карата, али је при глачању изгубио више од половине. Својом жутом бојом пада у очи Тифани, док Кааски Камен, у тежини 44'/ 4 карата, показује лепу и чисту плаву боју; за сад га цене на 1,250.000 динара.

Да се дешавају и многа нодметања и преваре код ових знаменитих каменова, доказује нам један камен који су за дуго чували у португалској краљевској ризници као нрави дијамант. Био је тежак, у природном облику, око 900 карата, а цењенје на 10 милиона динара док се на нослетку није показало да је то само ретко бео топаз, који по вредности ни из далека не одговара претераној процени. Али свима поменутим, старим и историјским каменовима знатно је номрчана вредност, од када јужноамерички дијамантски рудници дадоше камење такве величине, чистоте и количине да потпуно оборише до 1870. прилично конзервативну вредност овога толико тражеиог племенитог камена. За основу изналажења вредности бриљаната, раније је узиман став од 500 динара по 1 карату, али тако, да се тежина комада од преко 1 карата дизала на квадр 1Т и добивани број множио са 500 круна. Тако су бриљанти од 2 карата коштали већ 2000, а они од 3 карата 4500 и т. д. Али од како се ночеше у „В1ие§гоип <18", на Капу, чешће налазити потпуно чисти каменови од стотиие карата, мораде се ова основа изменити, јер се иначе у ошнте не би ни нашло купаца за ове драгоцености. С тога за један мајдан увек и није нарочито велпка срећа, кад се нађе тако велики камен, јер се за њ ии на светском тржишту не може наћи новаца. Из тих се разлога ни глачање тако великих каменова не сме предузимати, јер нема пара, којима би се- њихово глачање могло платити. Тако је проналазак Оиндикатног или Тихани-дијаманта, који је у природном облику тежио 969 карата а нађен у Деберсову мајдану пре неколико година, значио несрећан удес. Овај ретки камен исечен је у десет комада, а ови у бриљанте изглачани — и тек тада се нађошо купци. Ма да изгледа да је варваризам овако ретке природне драгоцености парчати, ипак се зато трговцима племенитих метала, који иду за својим интересима као и сви остали трговци, не може за овакав иоступак ништа замерити. Ну, пре две године дана би нронађен за сада највећи дијамант, о коме се писаху, но свима новинама, нарочито у Енглеској, читаве исцрпне расправе. Овога се пута беше „срећа" — н (смешила на рудник „Ргенпег Мте" у близина Преторије, у Јужно; АФрици. У њему се нађе „Велики Премијер-Дијамант", који за више од три пута по тежини падманп ТиФанија, а при томе је чист као суза, и без пукотипа и мрља. За транспортовање овог баснословног блага беху предузете нарочите мере опрезности. Оамо је обезбеђење било прорачунато на 62'/ 2 милиона круна! Камен је од прилике, у облику стаклене боце и износи у трима разним димензијама 10, 8 и 31 сантиметра а тежак је 3032 карата или 1*7 енглеске Фунте! Све нечистоће у зрну. којих има, налазе се искључиво при ивицама, тако, да би се из тога камена могао исећи (изглачати) један бриљант од готово невероватне величине, кад против