Нова искра

К. КпзеЛ

„— А иени? Еад ћеш мени да нлатиш? Твоје венчан.е, онело очево, опело мајчино, е да Вог да и тебе оневао! Па двадееет водица, па четири крштења, па..." Милета се згрануо, те је једва у пеко време прекииуо попово ређање, плашљиво рекавши да му се чини како је нешто плаћао... И сећа се он врло добро страшнога попадијина погледа и узвика: „— Ето, ето! У твојој кући, при твојој ракији, на ти још каже да лажеш. Тако ти и ваља... Помогао му Вог! А, тако ти и треба!"... Поп се још више помамио. Викао је да хоће паре, паре одмах! Није хтео ни да чује његове молбе и нренемагања: док среди ноље па да му нлати. Јок, нема од тога ништа! Чекао је он толике године, па чова ни

Младост

главу да окрене... А још: десет колача, пет малих и пет великих, па једна Василијеиа молитва, коју он ником не чити јевтиније од три шестака и то паре одмах, па три бира, па... „— Е... Па ни да се пошали те да рекне „Нај, поне или ђаволе, ово си заслужио." Јок! Засвињио као да сам ја беглучка кобила, па да крстим и венчам, читам и опевам без хака и опанака. Ене, ти њега! Море-е!'' Заиста се уплашио од оволиког поповског грома. Устао је и почео да ее одмиче. Али су му у један глас, као по команди, и поп и попадија нодвикнули: „— Паре!" Тога се он сећа врло живо као да је сад било. Пребледео је, у грлу му је било узгрцало, и био је готов

101