Нова искра

180 —

Лепе ноћи добар провбдосмо део. То исто затражих радити од страже, Да и та лукавству моме припомаже: А ја се учиних, кад им палог давах, Еао да се за то од вас овлашћавах. Месечина слаба, кад се плима ствара, Указа нам најзад тридесет јадара; Дизаху се вали, и, кб мрки вуци, Пењаху се Маври морем нам ка луци. Пусти смо их близу; свуд мир номи влада; Војника ни луком ни бедемом града. Преварени миром сред опаке наде, Не сумњаху да ће да нас изненаде; Присташе, слажаху журно и без страха, А ми их чекамо у руке без даха. Тада се дигосмо сви у исто време С хиљаду поклича сред тишино неме! Клик наши из лађа нрихватише туне, Излетев' с оружјем. Маври се тим збуне У ужасу грозном, тек у пола сишли: Смрти су, мишљаху, још пре боја пришли. Место плена борбу наиђоше глуву! Тискосмо их к води, потискосмо к суву, Лисмо им крв реком, не дајућ' им време, Да нам се одупру, нити за бој спреме. Кнежеви их ипак скупише од грома, Храброст им се врати, оде страх од лома; Стид да мру без боја њихов неред скрати, И новој их снази преплашене врати. Стадоше тад чврсто исукавши маче; Ва многим ће храбрим ту мајка да плаче; И Флота и лука, и земља и река, Крваво је поље где смрт влада прека. 0 колико дела величиие саме Остаде без славе у средини таме, Где сваки, сам сведок каква му је трудба, И не разликова куд нагиње судба! Храбрих на све стране ратнике да гоне, Ово напред кретах, а помагах оне, Те који прилазе у бојни ред дадох, Нит' до саме зоре за успех нам знадох. Али њен нам освит показа добитак; Мавру клопу храброст кад видо губитак; Кад назре да наша потпора му проти Жуд за славом згаси страх му од нас мрети. Латише се лађа, кренуше их журно. Од страха до неба халачући бурно, Бегаху без реда, нит' ко од њих брино Да л' лађе понеше и краљеве њине. Тако њима дужност највећи страх доне; Донесе их плима, а осека поне, Док им још крал>еви против нас се бише С пеколико својих рањених већ више, Са сабљом у руци не слушаху моје: Храбри да што скупље свој живот продаду.

Валуд их позиваХ да ми се предаду; Ал' видећи мртво све војнике своје, И да залуд нропаст у очи гледају, Ватражише вођа: примих им предају! У исто вам време послах оба смоста, И престаде борба кад бораца неста. На овај ће начин на службу вам поћи ЧЕТВРТА ПОЈАВА Дон Фернанд. Дон Дијего. Дон Родриго. Дон Оанчо. Дон Алонзо Дон Алоизо Химона ће, сиро, по правду вам доћи. Дон Фернанд Новости несроћне и дужности бедне! Иди да не пати кад те ту погледне! Место да те хвалим, гоним те од еебе, Ал' ходи да прво твој краљ згрли тебе. Дон Дијего Радо би га спасла, а гопи га строго. Дон Фернанд Чините се тужни: чух, љуби га много, Па хоћу да видим. ПЕТА ПОЈАВА Дон Фернанд. Дон Дијего. Дон Аријас. Дон Санчо. Дон Алонз. Химена. Елвира. Дон Фернанд Буди срећна млада, Успех .је, Химена, каквом се и иада. Ма да нам Родриго ту победу доби, Смрт му доне рана што га онде скоби; Захвали се небу што освети тебе. (Дон Ди.јегу.) Види како бледи, чисто изван себе. Дон Дијего Гледајте, свест губи; дивите се сада, Сире, силном дејству љубавног јој јада. Н>ен бол, издав' тајну коју душа храни, У љубав јој крајњу сумњати вам брани. Химена Шта ?! Родриго умре ? Дон Фернанд Не, ио, живи јоште, И чува ти исту љубав и милоште: Нека ти се боли за њиме умире. Химена С радости и с туго неевест нам је, спре, Превелика срећа слабошћу се плати, А, кад је изненад, чула нам ускрати.