Нова искра

— 181 —

РОДЕН МИНЕРВА

Дон Ферн&нд Хоћеш немогућно да верују теби: Бол ти со, Химена, боље видо не би. Химвна Добро, бол ми, сире, увећајте сада. Зовите ми несвест носледидом јада, Правична невоља мене на то гони: Омрт ће да му главу мом гоњењу склони; Ако смрт за добро земље би му дошла, Смер би био издан, освета ме прошла. Ат крај би неправду нанео ми јавно; Ја хоћу да умре, ал' не тако славио, Не да умирући још више се дигно: Не част, већ да њега губилиште стигне. Да мре за мог оца, не за земљу моју; Нек с именом ружи успомену своју! Није то жалосно за земљу умрети, Тако лепа смрт ће бесмртност донети. Победу му волим, боз греха га хоћу, То нам земља чува и казни му злоћу, Ја желим ту жртву врснију од свију, Вођа ког не цвеће, већ ловори крију; И, да скратим жељу коју срцо цени, К8 жртву достојног очеве ми сени. Авај, какви нади могу бити моји? Родриго од мене нема да се боји. Шта ће њему мрске худити ми сузе? У земљи слободно вршљати нам узе: Ва све допуст има у беснилу свомо; Кб над душмаиином ликујз над мноме; Правда што у крви душманској се ружи Ко нов трошеј греху пободника служи:

Ми му сјај већамо, закои што со гази Чини да с два краља нас за собом спази. Дон Фернанд Оувишо жестока сада си ми, ћери, Кад се правда дели мора да се мери. Убили ти оца, нападнути они, И та сама ствар ме да благ будем гоии. Пре но ми на дело потужиш се млада, Питај своје срце, ту Родриго влада; И љубав ти тајно краљу благодари ТТТ то његова милост за драгог ти мари. Химена Ме.чи, душманина, циљ ком гнев ми гроде, Убицу ми оца, вииовника боде! Та зар моје тужбе тако мало теже Да ме неслушањем ко мисли обвоже! Но дате л' ми правде да се сузе смире, Дајте да со латим тад оружја, сире; Он ми бол зададе тим оружјем клетим, Па и ја ћу њиме њему да се светим. Тражим да му главу који витез сруби; А ко ми је преда, тај нека ме љуби; Да се боре, сире, и који иобеди Нек казнив' Родрига, кб љубу ме гледи; Нек се то објави с одобрењем вашим. Дон Фернанд Тај обичај стари по местима нашим, Место да њим кривда кажњава се јака, Лишава државу најбољих јунака. Често та заблуда дирие нас до живца Што невиног коси, а оставља кривца: Родрига је лиших; сувише га ценим Да могу ћудљивој судби да наменим; И, ма какав да је пре му био почин, Маври, бегајући, однеше му злочин. Дон Дијего Шта, зар да за њ самог погазите закон Што двор досад штова и пазиће након! Шта ће свет да мисли? Шта да злоба гледи, Ако иод заштитом вашом живот штеди, И забрану вашу ко изговор каже Тамо где смрт лепу часни људи траже? 0 те милости ваше глас му уби тама: Плод пободе своје нек слади без срама Храбрији од гроФа, одмазду му даде; Поштен против њега, нек је то и саде. Дон Фернанд Пристах кад желите, ал', чим падне који, На његову месту већ хиљада стоји; И илен што Химена победнику твори Све ће му витезе душманом да створи. Орам је да сви ти се против њега виде;