Нова искра

— 182 —

Доета јо да једиом на бојиште иде. Избери ког добро, Химена, и кажи, Ал' после те борбе ништа ии не тражи. Дон Дијего Тиме не правдајте оне које плаши. Не бојте ее, неће потрчати наши. После тог Родригом ночињеног свега, Која луда храброст пошла би иа њега? Ео би противника још таквога хтео? Ко је тако дрзак или тако смео? Дон Санчо Бојишта ми дајте, кб противник дођох; Ја му тако дрзак, ил' ире смео — нођох. (Химени-.) Допустите срце искалити моје; Упамтите, госпо, обећање своје. Дон Фернанд Приста ли, Химена, да се он тим кити? Химена Обећах то, еире. Дон Фернанд Бој ће сутра бити. Дон Дијего Не, не треба, сире, одлагати довек; Увек вам је спреман за то храбар човек.

Дон Фернанд Тек дошли из боја, па већ сабљу бритку. Дон Дијего Одахну Родриго иричајућ' вам битку. Дон Фернанд Нек се бар час ил' два уморан ноштеди. Ал', стренећ' кб пример тај бој да не вреди, Ва доказ да трпим с тугом, мимо себе, Тај постуиак крвав, што ми мио не бе, Присутност мог двора неће да га кити (Дон Аријасу.) Ви ћете судија тим борцима бити: Раедајте да љага на бој им не нане; Нек победник дође к мени кад бој стане. Ма ко да јо, исту задобиће цену, Ја ћу својом руком дати му Химену, И, за награду му, верићу га с њоме. Химена Сире, тако строго поступити с мноме! Дон Фврнанд Тужиш, али љубав не тужи ти туде, Примићеш Родрига, победиик ли буде. 0 те иросуде слатке ти више не пати: Ма ко да је од њих, одмах ћу те дати. (ОВРШИЂЕ СВ)

Московско Уметничко Позориште

(НАСТДВАК)

уси су у Прагу играли четири вечера и приказали иам три драмска дела: „Цара Фјодора Ивановића" (два пут), „УјаВању" и „На дну". Ова три су, као што се види, руски оригинали: неће бити да је случајно постављен ред, по којем су се ове три драме приказивале, јер баш и у томе реду има нечега карактеристичног, чини се као нека скала од горе доле. И у колико се средина, тШеи, самих догађаја све више сужава, у толико по психолошкој оправданости расте уметничка вредност, и ако не смем да истакнем извођење психолошке анализе у „На дну" над опим у „Уја-Вањи". Али да оставдмо на страну уноређивање, јер свака од ових драма има своју нарочиту вредност која се не креће само у границама уметничке лепоте, и свакој од њих дали су Московски уметници — а то нас у овај мах највише занима — израз осведочене истине, одсјај живота. Још више. Они су жи-

вели иред нама. Ко они? Па руска властола и бојари („Цар Фјодор"), руски маломештани („Уја Вања"), руски босјаци („На дну"). „Цар Фјодор Ивановић" је други део драмско трилогије (I део: „Смрт Ивана Грозног", III део: „Цар Борис") Алексија Конст. Толстоја, рођака ®илосо®а и песника Л.ава Толстоја. Његова трагедија, дело које иде у старију руску литературу, носи на себи знак псеудокласичне школе са добрим странама: махом живо окарактерисаним личностима и са покретљивом, чешће и живом радњом. Поједине личности су управо уметнички окарактерисане, те нам се доба и ток радње, начин приказивања, чине махом потпуно истинити. Најистакиутије су личности, које су управо и носиоци радње, Цар Фјодор, Борис Годунов, бојар Кнез Иван Петрович Шујски и царица Ирина, сестра Бориса Годунова. Много је трагике у овој трагедији, а најтрагичнији је бедни Цар Фјодор. Толстој приказује послед-