Нова искра

_ 164 —

Податци за историју Београда Од 1717.—1739. године, по архивским и другим изворима напксао Тодор СтеФановиФ; Виловски

I. П ровизоријум од 1717.—1718. ошто је 22. августа 1717. год. потписаи уговор о предаји Београда и појпто јс турска војска, којом заповедаше МустаФа-иаша, изишла из вароши и из тврђаве, принц Јевђеније одмах је пристуиио уређеп,у провизорие војпичке управе, којој је поверио адмииистрацију варонги и љозппе околине. Са заузећем и остале територије и са потИупим освојењем Србије и Мале Влагаке увођена је постепепо политичка организација целе новоосвојене земље, у коју улажаше и организација, управних власти у престоници пове окупиране територије. Разуме се, да је ова оргапизација само могла бити привремена. И ако се обе војске, царска и турска, нису више сукобљавале, и ако није ни иначе било изгледа, да ће се рат продужити, јер су Турци били и одвише малаксали, то се ипак није могло приступити деФинитивној организацији све дотле док се не би закључио мир између цара и Порте. Али већ и ово што је урађено за време провизоријо од освојења Веограда па до коначног закључења Пожаревачког Мира, било је довољно да се види у ком ће се правцу изврптити иолитичка организација Србије и њезине престбнице. Већ и сами почетни радови око рестаурације тврђа-ве и вароши, око насељавања Београда и његове опустошене околине и око оргашшације варогаке управе, довољно су наговегатавали на гата је смерао принц Јевђеније, који је у то доба сву бригу своју посветио колико предстојећим преговорима о миру, толико и организацији ново задобнвених земаља. Принц Јевђеније, судећи по писмима и извештајима, што их је које из Земуна које из Београда шиљао цару Карлу VI. 1 ), био је регаен да од освојене „Краљевине Србије" начини тврди бедем, који ће од сада чувати монархију од турских напада са југа, а од Боограда главни оружник и стратегијски центар, који би царској војсци могао послужити у будућим ратовима, у којима би се — како то из њогових релација и одвише јасно провирује — једном за свагда решила судбина турског господства. ') Кпе^езсШсћШсће АМеПип^ Дез Е. и. К. Кпе^вагсћгув. Вег ТпЛепкпед 1716—1718. ЕШгиз 1717—1718. XVII. Вапс1- Шеп 1891. С. 6его1(1 '8 8оћп. Коресподенција принда Јевђенија са царем Кардож VI. и Агпет, КШег уоп, Рим Еидеп уоп Вауоуеп. стр. 454. Извештај лринца Јевђенија цару Карду VI. Принц Јевђеније озбиљно је мисдио да Београд нретвори у најјачу тврђаву и да у њему створи средиште трговине и саобраћаја са истоком и да га начини највећом вароши у тим крајевима »која би с поносом могда носити назив ирестоиице истока, а која би по положају и утврђењу свом могда бити нрави бранич хришћанству«.

Докле је био на управи као иредседниК Дворског Ратног Савета и докле је његов савет на царском двору одлучивао, дотле се могло приметити, да се послови крећу у једном извеспом правцу, и ако је било сметљи и препрека и одвише. Но чим јо принц Јевђеније, који није могао свугде и на сваком месту бити и који је уз то почео и старети и поболевати, своју пажњу морао обраћати и на другу страиу и чим је почео напугатати терен, на коме се дотло искључно кретао, послови су у новоослођеним земљама иогали на горе, те о реализовању Јевђенијева програма није могло бити вигае ни помена. Тако је то било са политичком организацијом земље, па је тако било и са уређењем Београда. Сви почотни радови око подизања, насељавања и улепгаавања варогаи и око организације опгатинских власти у њој као и сви покугааји да со у Београду створи центар за саобраћај и за трговину са истоком, потицали су од овога човека. Историја тадагањег Београда тесно је скопчана са историјом његова службена рада на челу Дворског Ратног Савета. Сви пројекти и планови из онога доба, којима се смерало, да се на утоку Саве и Дунава створи не само јака тврђава, него и модерна трговачка варога, или су постали његовом сопственом иницијативом или су добили његов пристанак. Бечки Ратни Архив је препуњен принчевим актима и писмима, која се сва односе на Београд и на Србију. Он је водио бригу о свему, о чему само може водити бригу човек тако уман и нлеменит као што је био Јевђеније, који је у овој варогаи гледао чедо своје ратничке среће, на је томе чеду посветио право очинско старање. Његова брига, да му се наредбо тачно извргаују, Његова озбиљна срдња, кад би до њега допирали гласови о каквој извргаеној неправди од стране војничких или цивилних управљача, његова борба са католичком поповтптином, која је била спремна да поплави Београд и Србију и да нарочито у престоници српекој створи центар за своју пропаганду, па најпосле и његово живо интерееовање за српски елеменат у Београду, коме је ваздан био наклоњен и коме је притицао у помоћ колико год је могао и колико год је смео, г ) 2 ) Када је год. 1731. год. митрополит Веоградски и Карловачки Вићептије Јовановић са народном депутацијом био у Бечу да моди да влада тргне деклераторије од год. 1727. и 1730. са којима народ није био аадовољан и да цар потврди старе привидогије, депутација је у два маха излазила пред принца Јевђенија, којн се у то доба није више бавио искључно српским стварима. Ево шта се о томе вели у протоколу из бнога доба: »Били су код принципа (Јевђенија) који их је лепо дочекао и модиди су, да им се ствари сврше. Кнез им је обећао да ће гледати да се сврше«. На другом месту, маого доцније, опет се прича ово: »принц Јевђеније Савојски, јамачно на поновљепе молбе митрополитове, обећавао је у писму, писаном му 6. јуна 1733. да ће учинити за српски народ што год узможе, докде он остане веран, и позивао је митрополита да пошље нредставку