Нова искра

Бела Чикош несумњиви : су знаци, по којима со можо оценити утицај ЈеИђенијев на обновљење и даље развијање Београда, на организацију његове унраво и на урођење општинских власти у немачкој и сриској вароши. * * * Већ у извештају који је принц Јовђеније из Земунског војног логора 27. августа 1717. подноо цару, помиње со име ђенерала, а доцнијег Фелдмаршаллајтнанта гроФа 0' Двијера 3 ). Принц, који је овога ђенерала ценио но само као храбра војника, иего и као добра организатора, озбиљно је мислио да баш њему повери ком.анду над Бооградом. Већ ускоро после овог принчева извештаја саопштава се В. септембра исте год. из логора у Вомуну Дворском Ратном Савету „да је врховни командант принц Јевђеније Саво.јски извршио наимеиовање ђенерала 0'Двијера за привременог заповедника Београдске вароши и тврђаве," па се нарочито папомиње како јо 0'Двијер веома -вродан и способан ОФИцир и како је прека, потреба настала, да се варош очисти од гада, који у њој трује ваздух, и да се једном отпочне са рушењем старих и нездравих турских кућа и подизањем нових зграда у вароши и у иредграђима, како би се и војска и иарод имали где склонити" 4 ). Ђонорал 0'Двпјер доиста је одговорио задатку, који му беше поверен. Колико је овај оФицир доцније, по одласку Јсвђеиијеву својим некороктним постунцима и својим самовољним понашањом изазивао незадовољство ако има каклу о слављењу празника Длорском Ратиом Савету, те ће се он заузети*. Види: Милутип ЈакишИ; 0 Вићептију Јовановићу у Н. Саду, Штампарија ср. књижаре Браће М. Половкћа 1900. 3 ) Кг1е§з§;евсћГсћ(;Ксће АМткшЈ с1ез К. и. К. Кпе^загсЛпув п т. д. Ш)ег сНе ћеаћаЈсМШЈв Егпбппић# Јез ОепегаЉкНтасМтеЈз^ега 6га1'еп 0'Б\ууег гига т4егшшЉсћеп Сотташ1ап1еп уоп Ве1§гас1. 4 ) Н. К. В. 1717. септ. 138. Б]хр.

ОдИСЕЈ УБИЈА ПеНЕЛОЦИНЕ ИРОСИОЦЕ пе само народа него и цивилних власти, толико је био у почетку своје нове службе вредан и исправан, тако, да је варош за кратко време била очишћона од нечистоће, те се могло приступити рушењу старих ноиодесних турских кућа нарочито за војну употребу. Посао није био лак, нарочито кад се узме у обзир, да је у вароши требало сместити 13 батаљона. За оправку ®ортиФикација беше Дворски Ратни Савет 1717. год. одродио 80.000 Фор., а с пролећа 1718. год. даљих 15.000 Фор. Зидари и радници долазили су из Беча и Будима, а потребан материјал јо набављан из оближњих градова. Најпре је оправљена тврђава, у којој је пре свога ваљ 'ло затворити ону велику брешу, која беше заостала иза рата, а која је старој тврђави давала изглед развалипе. Тек за тим је ђонерал 0'Двпјер, држећи се строго упутстава принца Јевђенија, приступио оправци утврђења, која се још од рата нахођаху које на ратном острву, које на левој обали савској близу самога ушћа а преко пута од савско вароши. 5 ) У исто време добио је директор инжињорије (1о ВагСГе налог да изради план за рестаурацију тврђаве и варошких утврђења. Он га је начинио, али се није по њему ништа радило, јер није било пара. Дворска камара, која уопште нијо била издапше руке, тражила је да се овај посао одгоди, изговарајући се привременим стањем. За то је 0'Двијер горњи град утврдио онолико колико јо могао, а почетком 1718. год. приступио грађењу провизорних шанчева око Београдских предграђа. Дунавска и савска ћуприја, које је ветар иочетком октобра био разорио, постављене су опет, али ближе граду. Но и ове ћуприје нису биле боље среће, јер је и њих вотар разнео. Тад се до пролоћа одустало од 5 ) Кпе^здезсМсћШсће АМеПип^ е4с. К'еШ2§ 1717—1718 и т. д.