Нова искра

— 221 —

XXIX Иетина је света, жива: Еој се бори тај да и добива. А. Палмовић XXX Тко у своме срцу не находи срећо, Тај је ни ван себе никад наћи ноће. А. Нијемчић Г о л г о т а (А. Теодоров) Мама, је ли сутра Ускрс? — Јесте, чедо. — Хоће ли Исус ускрснути? Хоћо. — Причај ми о Исусу.

Мати отноче тихо иричати о Исусу, о његовим страдањима за човечанство, о његову распећу. Деда воле приче о Христу, јер су им веома јасне и разумљиве. Иоред тихе материне ириче дете је засиало. Мати се загледала у нежно лишце свога првенца, у дуге, склопљене трепавице њогове, и срцо јој со напуни бескрајном пежношћу према њему. Пређе очима на распећо, нред којим јо горело кандило, и стаде се тонло молити: „Боже, благослови чедо моје и упути га светлом и честитом животу. Нека га људи воле, а пека и он њима буде драг. Покажи ми, Господе, олтар којому ћо нриноти срце својо." А благн поглод Великога Мучоника са тугом се снусти на матор и чу се глас који је дубоко у душу продирао : — Тај је олтар... Голгота! С руског п1'квко Анонимус

Дантеов сан (сликао Д. Г. Гозети). — Најузвишенија и најчистија љубав Дантеова према Боатричи послужила је и овом уметнику као захвалан предмет за сликовну обраду. Али докле су досадашњи уметници најрадијо изпосили идоалне сусрото Дантоа и Беатриче, дотле је Гозети покушао /! а у Дантеову сну представи сву величипу и узвитпоност чксто љубави. Данте сања како га анђео љубави приводи успаваној Беатричи, пред којом је, и у сну, Данте исти као и на јави. Осећаје своје не казујо он, иого пх тумачи анђоо. Иларион Руварац (сликао Новак Гадоњић). Пријатеље и поштоваоце знаменитог Илариона Гуварца, уверени смо, обрадоваће овмј његов лик што га за млађих му година изради српски умотнпк пок. Новак Гадоњић. Римски Трг (сликао Фр. Павачић). — Бечити Град, Еота Ае^огпа, увек је привлачио, са свог уметничког богатства, најразповрсније продставпике свих уметмости да со у њему одушовљавају и уче. Остатци старога града, модорне тековипо и небројоно музојско благо иредмети су парочито уметничке пажње. Гимски трг уметничка је скица рађена ио природи. ЈОСИФОВ сан (сликао Л. Еоон). — „Израиљ љубљаше ЈосиФа највећма између свијех синова својих, јер му се родио под старост. А браћа видоћи гдје га отац љуби највећма између све бриће његове, стадоше мрзити на њ тако да му по могаху лијепе ријечи проговорити. Уз то усни Јосиф сан и приповјоди браћи својој, те они још већма омрзну на њ. Јер им рече: да чујете сан што сам снио: сунце и мјесец и једанаест звијезда клањаху се мени. — Али га отац прекори и рече му:

какав је то сан што си снио? еда ли ћемо доћи .ја и мати твоја и браћа твоја да со клањамо тоби до земље?" — Овај мотив из прве књиге Мојсијово иослужио јо нашом даровитом али и напаћоиом сликару Леону Коеиу као захвалан продмет за успелу сликарску израду. Студија (вајао Св. Перуци). — Нашим читаоцима већ јо добро познат овај даровити словоначки вајар. Досадашњем низу ронродукција његових радова додајемо и ову студију дочачког портрота. Последња утеха (вајао Ј. Брбанија). — Словоначки вајар Ј. Врбанија вајарски јо иредставио смртмо рањенога борца који на издисају свом прима послелњу и најјнчу — верску утеху. Општински Дом у Љубљани, Словеначко Позориште у Љубљани. — У старању да своје читаоце што више и што боље познамо са браћом нам Словенцима, до сада смо објавили приличан број слика из словоначког живота и уметности. Општински Дом у Љубљани, рађен у стилу италијанском, стара је грађевима, али јс у њој дух нов п снажан. Некада у рукама немачким, сада је он чисто словеначки, сада је израз народне свости и чувар свпх оиих дивних особииа које красе честити словеначки народ. — Зомаљско Позориште дом је словепачке драмске и музичко уметности. И ако је само једна половина сезоне словеначка (јер је друга немачка), ипак су приказивања словеиачке трупе тако уметничка, да стоје на нуиој внсиии модерне драмске уметности. Дужпост иитенданта и драматурга бесплатпо врши г. Фран Гавекар, уредник „Словаиа" и познати словеначки књижевник. —