Нова искра

— 198 —

моју, то расшпћо срцо моје. Па нека будо!.... Опрости Јш! Ти заслужујеш и бољу љубав и бољу жену. А ја ти сво то ио бих могла дати.... У мене јо душа тако покретљива, а срде жудно за том сивом даљином!.... Збогом, Гаврило!...." И говорећи то ома се одвоји од ниског воћњака и изгуби на узаној путањи поред тамно горе. Супцо гасно. Још само остаје крвави, црвени траг негова пута на занадноме небу. И оно као да сво горн

у том силном пожару, а баКарни руј све вигао иали сивО облаке. Но тронерп лпшћо, не шумори грање; но чује се цвркут тица — мир, бескрајии мир обухвата тамну земљу; природа, волика и силна, спрома се своме отпочипку. А на белом камену соди Гаврило и поглед блуди преко далеких равни.... Из тужних, малих очију одвајају се тегаке сузе и клизе низ бледе образе. М. П. Ћирковић

Све што ми је драго... г Ове што ми је драго и па срцу лежи, У часу кад мислим да га снажно грлим Измиче од мене, без милости бежи Да постане, ваљда, лепшим, неумрлим. Ал' ако ми Судба из наручја, с груди, Истргне и тебе, твоје тело вито, Најнесрећнији ћу, измеђ свију људи, Заклопити очи, да не видим и то. Милан СимиЋ

Ко на своју мајку остављено чедо, • Вачено са груди у наручје зиме, Тако сам на благо у свом бегству гледо, И дуго, ах дуго плакао за њиме.

У Средњим Родопима — Путописне белешке од Пловдива до Чепелара (СВРШЕТАК) Климат и вегетација у Чепелару. Ј^1е знам тачно климатске прнлике у Чеиелару, али ми рекотно да зиме нису јаке због тога гато јо Чеиоларо заклоњоно од ветрова. Снегови су ипак веома велики и топе се иозно у пролеКе. Лота нису жарка; без врсканута не треба у вече бити на нољу. Супце јо преко лета таман толико топло да се у подие може но сунцу гаетати. Рано с јесени почињу ноћи, које су и иначе хладно, да бивају јога хладније и врло често у другој иоловмни месеца августа већ пада слана. Ја ћу изиетн, у неколико, гата од биља успева у Чеполару и у које доба лета зре те ће се и по томо донекло видети подиебље Чепелара. Од жита најбоље успева раж која се крајом јула и почетком августа жање. Ретко се сеје јечам а јога ређо пгаеница; кукуруз никако. Од поврћа сеју иасуљ, кромнир, лук црпн и бели, купус, боб и салату. Боранија од насуља стиже такођо у јулу и готово јули месец је код њих пајлепши, а нарочито крај јула и иочетак ав-

густа кад код њих сво стиже. Много се сеје лан који је одличан, али се и пажљиво обделава. Од воћа имају врсту ситних, округлих шљива, које код нас, и ако најпре зру, нико не гледа, док је код њих то готово једино воће од кога и ракију поку. У целом Чепелару, мислим, нема више од стотину дрвета тих гаљива. Оне зру крајем јула и иочетком августа. Трегањо су ситио и закржљале а зру око половине јула. Но са великим трудом и ногом могло би се гајити јога које воће и то на осојној страни Сивкасте Махале, гдо је јодан имућан грађанин за:;адио воћњак од најплеменитијих крушака и јабука. Код њега окусих и изванредно крупно трошње у јулу месоцу. На жалост та нрисојна страна је сами камењар. Једино шумско дрво у Чеиелару јесте јела и бор; друго дрво апсолутно није могуће наћп. Воће и грожђе, као и зелен која им не достаје, набављају Чепеларци из Пловдива и Станимаке. Ливаде су им изврсне, те са успехом могу пчеле гајити, јер по ливадама иалазе довољно нагае за себе. Већ сам напоменуо да сваки домаћин нма но јодну до