Нова искра

— 285 —

Све одлике чисто уметничке душе и искреног религијозног схватања има и овај Медовићев рад, као и сви други његови радови из црквеног живописа. Медаља (вајао Р. Франгош). — Нашим читаоцима већ добро нознати хрватски уметник Роберт Франгеш из-

радио је, ио норуци нарочитог одбора, ову медаљу у славу великог југословенског родољуба нокојног бискупа Јураја Штросмајера. Медаља је потпуно успели уметнички иосао, те служи на част и своме творцу и имену којему је намењена. —

ХРОНИКД

(§| |ј)

Једно народно предање о месту где је цар Душан умро. Ни до данас наши историци нису на чисто с тим, г А е је Дулан умро. Мавро Орбини у свом делу: II ге &по <1е §'Н в1а\ т Ј на стр. 268 вели: ....Ма 1гопаш1о81 а 1)гаио1оро1а гп Еотапга, № аззаШо (1а 1'е1)ге, а сш поп ро46 прагаге соп 1иШ 1 гјше(11ј сће {'есе. Оа<1е 1' аппо 1854 (5) е сИ зиа е{а 45 раззб а гш^Ног уЦа. ЛукариК пак вели да је Душан умро негде у Тракији. Троношки летописац вели, да је умро у Призрену и „би сахрањен у Оаборној Цркви у сребрном ковчегу". У Еопривничком Летопису стоји да је умро 1855. год. 20. децембра, у иедељу, оставив велику жалост и плач српској земљи. По средњешколским уцбеницима обично стоји да је Дугаан умро у месту Ђаволу или Доволу,') а где је то место нигде се не иомиње. Још код Орбинија стоји, на истој страни по нредању, да је умро у Неродимљу... Предајући историју и геограФију неколико година у нашим средњим школама по Старој Србији и Македоиији, ја сам више пута давао деци разне задатке, па ноколико пута и овакве: да ми сваки ученик опише историјска и важна места у своме крају и да ми све нашше шта народ прича о тим местима. Тако сам добијао врло интересантних анегдота и причица о разним местима, а међу њима и ову: „и данас сељаци из села Ђавола иричају да је у њихову селу умро цар Душан и тимс се ионосе". 1 ) Мене је ово интересовало и распитивао сам се о гоме и најзад сам се и сам уверио од сељака из села Ђавола (Ђавота) да та прича у народу постоји. На моје питање од куда они (сељаци) то знаду, један ми ') Ово је узето нз Орбини.ја. г ) Ово је написао II. Ср. ученик IV. разреда гииназије, из села Богданца.

одговори: од старо си тако останало, да ]е туЈ наш цар умреа. Село Ђаво Ј ) налази се на левој обали Вардара, северно од села Богданца, према Ђевђелији, а на гла,вном путу Скопље-Солун. Од Солуна је удаљено око 50 кга. Поред овога села пролази она грана главног пута: т1ае Аер.а1пае, која је спајала Воден, преко Меглена на Ђевђелију за Дојраи (Полин). Ово народно предање ниуколико се не коси са историјским подацима. Оно се тачно слаже са Орбинијевим а Б]аио1оро1а т Коташа, јер је Солун са околином, па и село Ђаво, био у византијским рукама, дакле т Коташа, у време последњег похода Душанова на Цариград. Па и Лукарићеви наводи да је Душан умро негде у Тракији унеколико се слажу са горњим народним предањем, јер је ово село Ђаво близу Дојрана, што није много далеко од западних граница Тракије. Тако исто и они историјски наводи да је Душан умро на путу, пошавши с војском на Цариград, потпуно се слажу са горњим предањем. Село Ђаво налази се на самом главном путу Скопље—Солун а у близини онога крака У1ае АедпаИае, који је Дојран везивао за Сераз. Ја ово народно предање паписах, колико да би се сачувало од заборава, јер данашња времена много су штошта а и још много ће штошта избрисати и уништити у Старој Србији и Македонији. Св. Т.

Претходни резултати иоииса становништва и дома&е стоке у Ераљевини Србији 31. децембра 1905. године. Издање Уираве Државне Статистике. Цена 4 динара. По закону о попису људства и домаће стоке, овај попис врши се сваке пете године. Први попис био је

1 ) На аустријским секцијама 1:200.000 шше Ђаоато, на Репскег-овој карти 'Бавото. Раснитивао сам се од куда, овај наставак: то-Ђавото, иа ми рекоше да је то дошдо утицајем бугарских шкода. Село Ђаио има 00 до 70 кућа све самих Словена.