Нова искра

— 284 —

нред нас: носите то! — Тако и данас. Ја клецам под својим теретом, душа ми се угиба и срце иуца, а он, клетник, светли и сија што више може; у сваки кут, ево га, допире и смејући се цружа ми огледало — оно што људи знају да желе, што мисле, што раде, све је ту; сви смо ту. А мене то жеже, ја бих да не видим. Ах ! да ми га је само чиме застрти! — Да! то ћеш ти учинити. Сном ћеш онити жеље а тамом завити нлодове сујете светске. — Жудно те очекујем, ноћи, нријател.ице моја.

Ст. С. Н.

При поласку.

1.а перону железничке станице, у оној тишми, која је била свршетак јединствено лепих часова, ја видех само. вас двоје. Нлавили су ме, истина, таласи оног жагора који је струјао из искрених срдаца, а груди су ми се нреливале жељом да. наднем у ту бујицу љубави и пријатељства, мамиле су ме срдачне речи и журио блиски растанак, иа ипак укочени иоглед мој видео је само вас

двоје; и ја остадох уз ваг. Да ли је вама казивао што год тај ноглед? Да ли сте нознали срдачност која је полетела да загрли све, и вас и њих, па је грлила само вас, и за вас и за њих. Јесте ли разумели поздраве који су требали да иду свима, а добијасте их само ви; који су волели све, а никог као вас? Да ли сте разумели нежност која је у добивеном цвећу нашла црвене цветиће за вас ? — Ко зна ? Као два стручка најређег цвећа, на којо наиђох у густом шибљу, па, не могући их узети за себе, понех спомен леиог мириса њихова — тако ми се учинисте ви у оном треиутку, који је био последњи наш ,заједнички. А онда сте се ослободили тог погледа — да ли га тражисте још? — јер мене одмах изгубисте и^ вида. — — Као два струка најређег цвећа. — И ја одмицах све даље од вас. А једна жеља, жеља онога који мора да је несебичаи, јер је далеко од вас, летела је вама: да вас ништа не отргне, но тако, једно уз Друго, да дуго, дуго цветате... Је ли допрла она до вас ? Јесте ли њу бар разумели? Јесте ли нојмнли мотив њен? Знате ли шта је цраво пријатељство? Ст, С. н.

уз нмш олпкс-

Изгнање ИЗ раја (сликао Ф. Штук). Овај рад прослављеног немачког сликара помиње се као најбољи у великом пизу његових других слика. Немачки критичари назваше свога уметника другим Микел-Анџелом. Тако је силна моћ која веје из ове слике. Адам, Ева и Анђео Гонитељ силие су библијске Фигуро, нредстављеие тако оригинално да им, иоред хармоније са мрачиом позадииом и једним делом раја, нема премца у сликарству. Лопота иредстављања не губи се, као што читаоци виде, чак ни у простој репродукцији. У ковачници (сликао Р. Мунт). — Носао је у јоку. Прште варпице са усијана гвожђа, јер пх избијају набрекле мишице вредних посленика. Тонска израда ове ропродукције попуњује унеколико губитак оригиналових боја, те је утисак неште јачи од утиска обичне црне репродукције. Св. Никола (сликао И. Рјешш). — У епохалном низу Рјепинових слика, Св. Никола и по замишљају и по извођењу стоји у истом реду у којему су и слике „Одговор Вапорожаца турском султану" и „Бурлаци". Рјепина с,мо опширније приказали својим читаоцима у „Новој Искри" за годину 1903. (бр. 10.). Смрт Ивана Грозног (сликао К. Маковски) Иван IV Васиљевић, назван Грозни, владао је Русијом од 1538. до 1584. године. За цара је крунисан 1547. годипе. У жељи да заиадиу културу уведе и у границе своје царевине, позвао је многе западњачке занатлије, уметнике и научаре, отворио је нрве штампарије, засновао трго-

вачке везе са Енглеском, основао сталну војску, т. зв. стрелце, освојио Казан и Астрахан. — Назив Грозни добио је у доба такозване „опричнине", када је могао сам изрицати смртне казне и конФисковати личну својину. Против Новгородске револуције приредио је поход који је похватао и поубијао око 60.000 људи. Убио је својом руком и свога сииа Ивапа. Смрт њогову, која ја наступила 10. марта 1584. године, представио је овом сликом чувени руски уметник Маковски. Св. Јероним (сликао Д. Медовић). Јероним, свети отац католичке цркве, рођеи је 340. године у Далмацији. Васпитан је у Риму; доцније је провео 4 године у пустињи, одакле је отишао у Антиохију за пресвитера, а из ње у Цариград да слуша Гргура Назијанца. После дугих путовања задржи се код Палестине у испоспичкој ћелији, гдо је и умро 420. годино. 0. Ц. Медовић приказује нам овог католичког светитоља и књижевника. Тврдица (сликао Отон Ивековић). — Први период сликарског рада Отона Ивековића обележен је и карактерисан овом сликом као несумњиво најбољом. И ако нашим читаоцима није иепознат, баш за то што је међу првима у колу модерних хрватских сликара, сматрамо за угодну дужност да прикажемо и овај угледни рад из његова првог уметпичког стварања. Богородица (сликао Ц. Медовић). — Поред „Благовештења", већ познатог нашим читаоцима, приказујемо овом приликом и цењену Медовићеву слику „Богородица".