Нова искра

— 311 —

уз Н Д1Ш елик«

Орање (сликао Јарослав Бјешиа). — Нашим читаоцима већ јо ириличио познат овај брат Чех, највреднији и најпродуктивнији бугарски сликар. Овом сликом, верно н живо, приказује Вјешин бугарског сељака на орању у првим динима пролећа. Дечја игра, Морски вали, У пролећу, Јесење МИСЛИ, Пролетње ЦВеће (сликао Арполд Веклин). И опсежну студију о овом великом немачком сликару и

опис свих ових слика донела је „Нова Искра" године 1902. у бројевима 10., 11. и 12. КуЋа у Нишу у којој је становао пок. Стеван Сремац. — Соба пок. Стев. Сремца у Београду. Знајући колико је интересовање у свих Орба за живот и рад покојнога Сремца, објављујемо овог пута слику куће у којој је становао док је живео у Нишу, и слику собе у Београдском стану нок. Сремца. —

Организми без органа Д-р Рад. М. Лазаревић Ма колико да горњи наслов изгледа недоследан, опет је он зато потпуно онравдан, као што ћемо се уверити из нижо изложених врста. Ми смо навикли да свакога дана виђамо организме који иам целим својим видним животом јасно показују да и у њих делују органи слични нашим; ми их видимо како се крећу по земљи, по ваздуху, по води, видимо их како се хране и плоде, како расту, живе и нестаје их т. ј. подлежу гвозденом закону свега органскога, али ван тих видних организама и ван видних резултата рада њихових органа, има још животињица које се иити лако виде нити се опажа њихов рад какав, јер у њих нема ни трага од органа. Између најситиије бубицо, коју једва можемо да видимо голим оком, и већих инсеката није толпко огромна разлика у организацији колико се чини на први поглед. И у ствари доиста нису они најмањи и најнижи организми којо ми једва видимо очима. И те сићушне животињице, ко.је обично зовемо најнижим, имају не само своје спољне органе, него имају и своје мале мишиће, живце, па чак, имају и мозак, покрај других ситних органа. Другојаче ћемо мислити кад погледамо кроз микроскоп; ои ће нам показати да, сем добро организованих животиња, има још безбројно много организама који живе, плоде се, хране се и јако се разликују својим телесним

склопом од осталих организама; они немају орган|за варење и илођење а опет се хране, варе храну и плоде се. Па чак и од ових тако простих организама има још простијих т. ј. који нису ништа друго до једна кап живе материје. Они износе у просеку 0,2 м. м. али показују знако живота, крећу се доста брзо опружајући своје рошчиће на све стране и новлачећк их опет назад. У тој капи, у томе чудноме оргапизму, опажа се непрекидно етрујање ситие хране кроз тело, ако се тако може на звати та жива капљица. Кад ова жива капљица наиђе у своме кретању на какву препоиу, она онда чисто застане, стукне и тек носле неколико секунада миче се даље. По овоме би се могло закључити да она има и фино осећање, и ако се ни најбољом лупом ие може да нађе ни траг од мозга или каквога живца. За расплођавање има у овој животињици, у средини њеној, једно зрнце које се подели на двоје, а то је почетак дељења целе животиње које иде све даље и даље до потпуно поделе на двоје и ово се сад непрестанце понавља — и то је њихово рађање! Сваком поделом постаје нов организам са истим условима за даље плођење. У свакоме од ових организама има по једап мехурић који се скупља и шири, и то је на сву прилику њихов орган за дисање; а хране се тако да својим житким телом обухвате ситне битне делиће, који тим начином непрестано долазе у њихову унутрашњост. У њих нити има уста нити има ма какве цевчиће која би представљала орган за варење; оно што је несварено избацује се из тела ма на коме месту. У овим сићушним животињицама имамо организме који осећају а немају живаца, крећу се, хране се и плоде се а немају нарочитих органа за вршење ових животних