Нова искра

— 318 —

једна удавача и што јој родитељи желе срећу ни бол,у ни леншу ол. својо скромности. А што је још горе, Свет који дотле, колико се даје видети, иије „забадао својо прсте" у срећу ове породице, улази у н>у иозван и тражен, те би на завршетку коиада, место Томине неоправдане сентенције, могао, у овом случају с иравом, Свет казати: „Ко ме не зове и пе тражи — биће срећан; а ко хоће са мном, ко мене жели — нека будо на све спреман! А сви ви зиате ко сам и какав сам!" То би била логична носледица Томине и Стапине „погрешке", а колико би то било оправдапо, излишно је разуверавати. Дубоко сам уверен, да је баш ова пишчева погрешна поставка изазвала и остали низ иогрешака у архитоктури и континуитету радње овога комада. Ето, баш и сама та реч комад, како је назвапо ово доло, утврђује (поред интервјуа у „Политици") колико је нисац био у недоумици када је требало да одреди врсту овога драмата. Ипак је ово дело нонајмаљо „сатира наших друштвених ирилика". Свет, који нијо у радњу угаао својом вољом илп чак и памотањем, губи од своје активпости, а тиме но оиравдава пи тонденцију коју је носумњиво требало да овај комад има. Сво што Свет „ради", тако је ништавно и безначајпо да се пред здравим разумом и најобичпијих људи не може одржати, воћ мора, као оно сапунски мехур, да се распрсно и нестане. Али и такве жељо Света, а сваки има ирава да жели штогод може замислити, у овом се комаду остварују као чаробним нрутићем. А колико је то оправдано за један несумњиво тендециозан комад, излишно је доказивати, када се зна, да тендопција мора потећи из иепоколебних Факата, и да мора бити, како се то каже, гвозденом логиком изведена. У другом чину већ су отворона врата Свету, и већ се његове жеље почињу експросно остваривати. ПроФесијонална проводаџика Томићка одмах јо нашла нрилику удавачи, нашла је г. Стојановића, лице ничим необеложепо ни по карактеру ни по занимању, те уираво и ие знамо да ли Наду треба жалити због покварене просидбе или со можда и радовати том. Па шта је све то починио Свет? Прво је променио намештај у кући: избацио све, на чак и Томину Фотељу у којој со одмара после ручка, и све то заменио новим намештајсм — за Томине паре. Разлог је Света: „Што нас позивају у кућу, кад ни честитог иамештаја немају... Нема човек ни гдо да седне! Хоће да удпју кћор и обећавају не знам овакав и онакав мираз и но знам какав намештај уз довојку, а овамо види сс какав ће намоштај девојка донети.... Ваљда онакав какав је у њиховој кући?" И због оваквог разлога тробало је променити намештај! — За тим је тај исти Свет нагонио Стану да соби купи нов шешир, јор воли: „Шта се ту упроиодобила, иа се направила пуки сиромах, а овамо хоће да уда кћер?" — Ва тим је, опет по жељи Света, доведен Јелкици учитељ музике, јор Тома вели: „Свет кажо да сам напустио децу, нисам их васнитао... Ко волим кад сам већ код Наде пропустио, зашто бих и код Јелкице? Нека бар она научи." — Чим је учитељ ушао у кућу, Свет је тражио да отпусте тетка-Кату, јер: „Вашем будућем зету почео је свет да нуни уши, као да је то ваша рођака... Он јо од добре породице, па извесно не би био рад, да свот на њога пружа прст и да му говори како има тотку или стрину — служавку!" Као што се види довољпо разлога да се поштена душа,

после петнаест година верне службе, избаци из куће без икаква огледа да со то избегне. Растанак јо, јамачно због једне индикацијо (да тотка-Ката ири растанку загрли и учитеља музике), био више комичаи него озбиљан. Већ ово до сада било би довољпо да се увиди неоправданост светских жеља, па да се бар од сада више размишља када Свет што ново иожели. Томи и његовима иије то ништа, јер ће тек сада примати и лакше и бржо чак и опакве жеље због којнх се и туче са Светом, али се не остварују. Тај исти Свет, кроз уста проводаџике Томићко, дошаптава Томи и овакву ствар: „Па зар у ствари не удаје Наду г. Сима? Он даје мираз, је л' те?... Виде да г. Сима не избија из ваше куће, ту јо по цели дан, иа евег пита: зашто ли јо г. Сима једнако у тој кући?" Као што видито, тако тошко сумњичење, да би со из њога читав нов комад могао написати (као нгго је сличпа ствар у „Галеоту" Ечегараја и израђена). А шта је Тома урадио са својим једипим и присним пријатељем, који му у кућу долази „тачпо у три по подие" скоро двадесет годнна (па другом мосту, у четвртом чину, цитира се двадесот и нот годпна)? Чим је, посло оваквог сумњичења ушао у кућу, и чим је чувши за „прошевину" почео честнтати са „Нека јо еа срећом!", Тома га нрекида: „Било са сроћол иЛи не било, али бих те ја једно молио: да со не љутиш, али да ми, брато, не долазиш вишеукућу!" Кад га зграиути Сим.1 пита: „Па роцн бар зашто?" Тома одговара: „Тако, због света!" И сва ее ова напаст невидовна свршава само Томиним одласком у другу собу и Симиним изласком из куће! Анализовати дубље ово мосто из Томине акције значило би улазити у област натолошких појава, а то нијо циљ ии овом реФерату, а несумњиво ни тежњи нишчовој у обележа;>ању Томине душе. Само ове до сада побројоно оствароне жоље Света биле би потпун доказ, да је акција у овом комаду акција маријонета а ни по чему људи живих, људн од расуђивања. Ако јо Тома са својом иородицом какав „добричина,"зар јо право узимати његово поступке за комедијограФСку обраду; ако ли није (што је овдо доиста случај), зар је оваква обрада оправдаиа? Уонште обрада Томине личности таква је да велики део публике нијо био разумео његову акцију, јер се не види одређеио да ли на жоље Света пристајо из уверења или као човек који би хтео рећи: „Хајде нека тако будо, али видећете да то неће ваљати!" —- Ја знам да би детаљиија обрада овога комада развукла ствари у бескрајност или, што је вероватнијо, довела до неколико засебних комада; али, и поред тога, питање је: сме ли со допустити да со послодице једно ноставке искрену у иротивност нравилном расуђивању? Јер у драми пије главно шта бива воћ како бива. А све што бива, ако не бива како једино можо битп — нијо добро. Трећи чин почињо једном опилодом живахном и занимљивом. То јо једна лекцнја из музике. Боз претензија да буде верна слика таквих моиената, ова је „лекција" пуна комичних момепата и „уметиичко запаљивости". Нијо носимпатичан чак нп онај мало баналан разлог за учитељову љубав: „...ја сам, ото, у вас заљубљон. Нисам могао то да вам кажем до сад, јер нисте имали дугачку хаљину, али сад... сад могу!" Комичност у ирекидању ово љубавно сцоно долази на свом крају до врло леие двосмислсне поенто: