Нова искра

— 314 —

Учитељ: Дакле, јесте ли чули шта сам вам казао? Јелкица: 111 та ? Учжтељ: Па да вас волим, да вас обожавам. Једкица: Па зар то тако изгледа ? Ја сам мислила сасвим је друкча љубав, а оно само се каже неколико слатких речи, и то је све. Учитељ: Није го све. Показаћу вам ја још (Устане и дође јој за леђа). Ево видите, и ово је љубав. (Шчепа је и силно љубн). Јелкица: Јаој, шта радите ви то? Тужићу вас, Бога ми! (Удари у плач. 0 лева се чује глас Томин). Учитељ : Свирајте, свирајте. Јелкица: (Ероз плач, хоће да свира, па не може, спусти вполину). Не умем, не ћу, не умем. Учитељ: (Збуњено нева). Ге, е, еф, ге, ха... Тома, пређашњи Тома: (Држи писмо). Јелкице, реци мајци, да одох мало послом; зову ме у банку. А што си ти плакала? Учитељ: (Збуњен). Молим лепо, ја сам је изгрдио мало; има једна нота коју не може никако да погоди. Тома: Е, душо. Нећу ја да плаћам бадава. Слушај г. учитеља и гледај да научиш ту ноту. То је ваљада нека тешка нота, али гледај да је научиш. Јелкица: (Скромно). Хоћу. Тома: (Одлазн). Ова је сцома само за свога трајања задржада ону брзнну у захтевкма Света. Да је бар икога у Томиној нородици, који би ма најмање размишљао о оном гато се сручује на овај мирни дом. Резонер у овом комаду, господин Сима, избачен је из куће. Али ви већ слутите да Ке, 110 правилу старих добрих комедија, иред свршетак комада изиенадно доћи, као што је изненадно и отишао, да сиасе што се спасти може и да ствари доведе у ред. Али док он дође, биће јога пуно бомби и громова гато ће лупати и рушити овај дом. Свет, који је учитеља довео у кућу, сада труби и јавља 'Гоминој жени: „Нада је заљубљена у учитоља музике, овога што Јелкицу учи, и он је заљубљен у њу и заверила му се да ће бити или његова или ничија!..." Стана нрима ову доставу и одговара: „Отераћемо одмах тога учитеља !" Свет, истина лукаво али паметном ипак јасно, вели: „А што вас се тиче кад ви сами знате да то није тако?" Стана одговара брижно: „Мора ме се тицати! Како ме се пе би тицало?" — И доиста: учитеља истерују. Ово је једини и ако аосредно мотивисани акт у читавом низу разних отпуштања и истеривања, јер и ако то учитељ није заслужио због Наде, јесте у нуној мери због Јелкице. — Одмах за овим Свет, који је Јелкицн обукао дугачку хаљину, захтева да ионово ионесе кратку. У исти мах с овом жељом долази још једна исказана у овом аионимном писму: „Поштована Госнођо, не изненађујте се овим редовима, пријатељска их рука пигае. Не држите у кући лепе служавке. Вага муж није толико стар, а није ни равнодугаан према садањој вагаој младој служавци..." Комичиост ситуације која потиче из двосмислености њезина тумачења (најјача и најлеиша страна г. Нушићеве комике) и овде је избила. Тома (долазн из леве собе, носећи писмо)... Како се оно зваше наша девојка? Стана (.јетко). Ти не знаш, разуме се? Зове се Ана. Тома. Анчице! Стана (за се). Анчице ? Ана. Молим. Тома. Дедер, душице, узми ово пИсмо па погрчи до Дечанске улице број 92.

Таман је регаено да истерају Анчицу (али не и сумњу у истинитост таквих односа), улази Томићка, .већ нозната проводацика, да квари гато је дотле урадила и ако јога није добила свилену хаљину, ту (бар како се мисли) уобичајену награду за проводаџиске услуге! Тегако је наћи разлога таквом поступку, јер би, по најобичиијем правилу, требало све њој у грех уписати, погато је она и нагала и препоручила младожењу. Али зашто се бавити о овом детаљу, кад је она, Вог би знао зашто, дошла и јавила много крупнију ствар. Тома је од ње саслугаао ово саогатење: „...Госпођа Отана, говорила сам јој ја то, седне па се не одваја и не пусти сироту девојку да проговори реч две са својим заручником... Е, а госпођа Стана је ту, пе миче се; она разговара с младожењем, она се забавља, а на пољу се то чује, свет све то зна, па јога и младожења мало напит казао: „Боља мајка него ћерка"..." Као у свима досадашњим случајима, кадгод се свет умешао у Томину кућу, и сада је овако ружна и одвратна достава нашла иа пуну веру г. Томе, те и овог пута, лудо као и увек, „изводи ствар на чистину". Место објашњења са женом и Надиним вереником, место одбијања или (и ако је то апсурдно) потпуног веровања, он захтева од вереникове тетке да свадба буде после једне недеље дана а не тек после гаест месеца као гато је било уговорено. Муж који верује да му је жена непогатена, тражи да женин заводник узме његову кћер што аре, како би, ваљда, сачувао жену од даљега грегаења! И по ту дену отац пристаје да таквом човеку да своје добро дете! Ако би ма ко помислио да је то само тражење разлога за кварење веридбе — изрећи ће одмах и суд о Томи као оцу и мужу, који ни по чему не личи на таквог нигде у целом комаду. Овакав 1ар8из није се смео омаћи перу г. Нушићову. — После теткине сумње да се свадба свакако неће моћи одржатих после недеље дана, долази одлучни израз Томин: „Онда... ако не пристане... онда ноће никако ни бити свадбе!" После овога (што је било и очекивати) цео комад брзином слапа јури свргаетку свом. Тома, скоро махнито, забрањује Јелкици ногаоње дугачке хаљине; отпугата Анчицу; пајурује учитоља музике који је догаао да се објасни; младожењи (који не пристаје на рок од недеље дана) отказује руку своје кћери, и, на послетку, нозива са улице носаче да врате стари намегатај а нови да однесу на таван. „ Носите, носите, што ме гледате? Прво ми скинито ону стару наслоњачу у којој сам двадесет и пет година мирно снавао после ручка. Хајде, хајде, носите!" И ако је, може се рећи, овим чином завргаен и цео комад, г. Нугаић додао јо и четврти чин, који је само учинио да је цела ствар постала ноново неодређена и без одлучног нигачева суда. Уверен сам да је ова неодређеност нотекла из пишчеве онравдане ноодлучности да глупу идиличност првога чина прими као свој суд о односима прома Свету. Ипак се чудим загато је писац избегавао оно иамотно мигаљењо иагаих матера: „Са светом, алинаметно!" То би онда била оправдана лекција глуио наивном Томи (ако је он то у комаду) и свој његовој породици. Овако, цео комад, који је тендонцијозап, нијо довео ни до каквог регаења и ако ио ирироди својој и ио целокупној поставци мора да га има. Накаламљени четврти чин допео нам је и једно ружно објагањењо старије кћери са матером и оцем; затим једно