Нова искра

- 858 —

иод утицајем уметничко реФормације, уметност иотдуио контрастиих облика. То је примитивизам рускога компонисте Владимира Ребикова. Имао сам на конзерваторији друга ненојмљиво бедна изгледа, безизразних, малих очију, кроз које јо вирила извесна неповерљивост. На часове, када су ђаци доносили своје комнозиције, долазио би и оп са два три потна листића; иовучен у кут чека да га проФесор позове и да га, ногато му прегледа ствари, врати на место, вртећи главом, као да је имао с неком суклатом посла. То су биле комиозиције које од нас нико није разумео. По карактеру беху то искључиво „расиоложајне слике", бШгшшп^зђШеп, 110 облику без икакве одређоиости, управо без икаква обзира на извосне схеме уметничких Форама. Међутим најчуднији беше тонски еклоп тих композиција. Исецкани п испрекрштани мотиви, хармонија идејално мизерна, напр. кретања у сустопичним паралелним секундана, маса паралелних квинта и октава у акордима без терце или сексте, завргаетци на циглом седмом степеиу, т. зв. Ј јсј Ш н - у . Као гато видите анархија у теоријским појмовима, која је нагаег старог нроФесора, чији уметиичкп идејал бегае једино чистота класичне Форме, доводила у страхотну срдву. После часа смо сви нравили ироничне примедбе на те „нове уметничке стазе" које има да нрокрчм нага бедни друг. Он би нервозно дрхтао, ударао руком о клупу и осуо грдње — на перверзију у полифонији . „Јесте, данагања уметност свију вас гато јурите на модерне симФОнпјске концерте и ие смете пропустити ни једну модерну оперу, перверзна је: она разрива иерве и убија дугау, а то ие сме бити задатак уметности". То у осталом није његова мисао, али о његовој онтужби, која у исти мах бегае и самоодбрана, вредело је да се човек замисли. Ми о њој нисмо мислили, и истицали смо се и даље вредно у гато пунијем „ ииогогласју" и у вратоломним модулацијама. Једном нам јаве, да је догаао у Праг руски компониста Владимир Ребиков, уметпик до тада нама готово непознат, и даду нам нуно бесплатних карата за његово „композицијоно вече". — Сала за концерат бегае пуна, а кад је био отпочео, увукогае потпуно сву електрику. На подију беху суделачи, солисте, збор, клавир, комнониста — закривени плавичастом таиком завесом, кроз коју је нробијала нејасиа светлост. Концерат је отпочео соло пијесом, која бегао чиста декламација неке нежне песмице, пропраћена на клавиру неколиким паралелним секундама, квартама, квинтама; после неколико клавирских комадића, у којима је конзеквентно употребљена скала од самих целих интервала, дакле: с, Л, е, /гз, дгз, агв. Ватим неколико меломимичких пијеса, у којима се, уз упорно сличну клавирску сурадњу, мењало тоналио и обично рецитовање — па онда јединствено нримитиван женскп збор. А сво то пропраћао је компониста једва чујним тогтогапс1о-м. Концерат — трајао је пуна два сахата — завргаио се са четвороручном грмљавом на клавиру, и, задржав сва ова иапред изредаиа својства, утицао је, да нам се коса и кожа јежила. То је требало да изазове удешај револуционог расположења у Русији. Ма да то све у почетку беше занимљиво, ииак смо уморно једва чекали крај, па да се бојажљиво запиткујемо: „Шта ти о томе мислиш?" Једино наш друг, онај исти радник, којем смо се сви смејали, беше усхићен и срећан. Док је он једва имао смелости да своје сложениде доиесо међу нас, дотле РеОиков полази, да по

Квроии проиагује нове назоре на уметиост, до којих је ои дошао, седећи негде на нотом кату загушно ноко кућерине у радничком кварту. Ми смо иознали примитивизам Ребикова, па н ако га нисмо схватили, нити се могасмо одугаевитп за њ, ипак је од тада наш друг стокао известан роспект, чак и у очима проФесора, који су са исто толико неразумовања, колико и ми, слушали музику Владимира Ребикова. 25. Покушао сам досадагањим разлагањем да бацпм поглод на данашњу модерну уметност, специјално музичку, и да укажем на оно иравце који ту уметност данас воде. И ако се чнни, да су ти правци измођу себе контрастни, ипак се онн у основи пе разликују, јер сви потичу и развијају со у јасном знаку новога, модерног доба. У васколикој тој уметностн јасна је тожња, да со и она ослободи и размахне, да прогласи чисто свој култ без обзира на друге неке задатке којима су јо пређе запостављали, и да постаие идејалан израз иидивидуалне слобод" и развијености духовне. Олободна, нова уметност има да одреди своју службу религијском култу исто тако као гато со давно одрекла тога, да извесним својим облицима забавља човека и да изазива његово покрете. Уметност хоћо да заталаса и узбуни духовни живот човеков, да му покроне најскривенија и најнеодређенија осећања, да га они учи н води ономе гато му јо највишо несхватљиво а више чега му ништа није узвишеиије; да га упозна с Богом. Посред старе, на и ново религије, игра управо главну улогу мит, који је изазвало несхватање природних појава и иотпуно непознавање психолошких стања, и оп има да реши оно тајанствено, непознато; док уметност већ у постанку своме потиче баш из тога инстинкта у духу човекову, да ствара, да допуњује природу, одлике, које би аиријорно биле својствене Богу. — Те тежње се опажа ЈУ У уметности од њених зачетака, па и ако су у старој уметности оне тек у наговештају, неодређене, у новој уметности избијају оне јасно и снажно, и дају управо читав карактер тој модерпој уметности. — У нластици се та снага не мозке тако јасно оназити и она не може никада бити тако одређена отуда, што се у пластици не само мотиви, но и облици узимају из природе. Тежња пзвесних груна уметничких да се еманципују тога „конирања природе" није одвела оним смеровима којима се хтело поћи. И ако је та тежња унела у пластику много чисто индивидуалних одлика и ослободила је конвенцијоналности у Форми, ипак јо у суштини није могла променити и учинити је, мимо нрироду, духовнијом. — 'Га духовност Је изражена нада све у литератури и у музици, и најчистија, рекао бих апсолутна уметност изражена јо у тим двема њеним гранама. Отуда су те две уметности врсте које воде васколики уметнички култ. Рихард Вагнер, у чије име и почех ову студију, беше уметник који је у великим размерима умео да споји те две уметничке врсте и, доведав их у свезу с пластичном и мимичком уметногаћу, да створи свеуметничко доло, АИкипз^егк, какво је одговарало култури не само уметничкој но и онћој његова доба. Корен тој уметности пружа се дубоко у живот здравог и снажног пука, у којем су услови за духовни развој народни. Битне одлике модерне уметности су у томе: да је оиа демократска и нацијонална.