Нова искра

— 370 —

ХРОНИКД

О неговању слуха Песталоцнјево начело: „даје очпгледносг апсолутни основ свега онога што хо^еио да познамо", 1 ) може се употробити за све па и за познавање звукова и тонова. Тако је разумео и сам ГГесталоци, јср на другом месту вели: „просто изношење тонова (гласова) пред уши толико је очигледно за дете, колико и просто изношење ствари нред очи." Оснивалац ове нове школе утврдио је просту очигледност као апсолутни основ свију чулних позпавања. Ј. Е. Хербарт' 2 ) потпуно признајо Посталоцијеву идеју и вели: да је гледање вештина и да почетник у овој, као и у свакој другој вештини, мора да пређе известан број вежбања: то су прве претпоставке почетка очигледности. Овај израз вреди у свом пуном обиму и за очигледност номоћу чула слуха или за опажнњо и схватање тонских осећања. Јер чути и то је воштина, и као таква потребује неки извеспи број вежбпња : мајка мора да отпочно, а школа систематски да настави. „Сви не виде сво једнако" па и не чују све једнако. „ Исти хоризонат нуди једном оку више, а другом мање' и исти простор дарује једном уву цео свет разних тонских осећања а за друго је уво скоро без звука и без тона. Способност за разумевање шума, гласа, звука и тона је код разних људи веома различита. Нормални слух свакога човека у стању јо да звук, односно његове |ачине, схвати, да га разликује и да га распозна. Човек не сме бити равнодушан па да не схвати разне звукове и гласове, који му се јављају свакога дана и свакога часа. П. пр. дете пде у школу: при савијању у другу улицу прегазе га кола. Уво овог малишана није било навикнуто да схвати звуке из даљине, јер да ,је било навикнуто, оно би чуло кола још пз даљине, па или би убрзало евоје кораке или би причекало док кола не прођу. — Неко се изгуби у шумн. Хладовина постајо већа, сунце залази и настаје ноћ; свугде је тишина и у тој тишини чује звук вечерњег звона, који му јавља да се налази у близини село или чује каква кола, опет звук који га упућује на правац да нађе пут и др. Све сами звуци који га избављају из тог иепријатног положаја. Колико ловци вежбањем усаврше свој слух и из даљине чују сваки шум, познато је; зачудити се можемо како је оштар слух у Индијанаца и других некултурних народа. Па да ли .јо њихово уво ножније од нашога ? То не; али они ее .још у детињству вежбају да чују и да пз велике даљине разумеју тихе гласове и шумове. Па зар што могу да науче некултурни народи, не можемо ми да постигнемо? Колико је потребно и корисно извежбано уво у војника, гтоказује нам овај нримор: Ноћ је, војник јо на

стражи, нопријатеља скрива мрак; али његов још у детињетву усавршен слух чује непријатељску стражу, која со приближује тихим корацима; он може благовремено о свему да извести и тако да спасе све иа и самог себе. А каквих последица може да има неизвежбан слух! Родитељска је дужност да дечји слух још из рана навикавају, да чују и схвате и најтиши звук и шум како из близа тако и из далека. Ту треба мати да укаже прву негу детету своме; од прилике већ у другој недељи може она приметити, да дето узбуђено њеним гласом гледа за њом. У почетку је слушање само тамно схватање осећања звука; али доте постепепо разликује јако и слабе гласове, радује им се, и сне то показује осмехом и пажљивим слушањем. Овакве појаве чулног рада код детета требало би да даду повода матери, да прати развитак детињег слуха. При томо би ваљало да обрати пажњу на опа два главна правила, која се имају применити при ноступању с дететом односно његових чулних осећања н опажања; прво је негативно а друго иозитивно. Негативно је поступање у томе што се чува орган слуха да не буде поврођен прекомерним дражењем или другим каквим повродама; аозитивно је поступање пак у томе што се утиче на слух старањем да дете чује различито, богате, снажне, живе, чисте и веселе гласове. Вадржимо се најпре код негативног. Прекоморно дражење разорава или слаби орган слуха и тиме пгтетно утиче на цео душевни живот. Зато треба дете чувати од сувише јакпх звукова као н. нр. од оштрог трубина гласа, од јаког викања, од пуцања прангија а у почетку и од треска кола. Нека се не плаишмо да ћемо тиме сувише разнежити детињи слух. Навикавање на отаћатк« и подношење јаких звукова мора да буде постопено. Није добро ни кад се у породичном кругу говори јако и гласно, јер се тиме навикава дете само на тај гласни говор и доцније му пада тешко да разумо речи оиих лица која говоре тихо; његова се пажња и у птколи с великом муком придобија. Вг. Волф казује нам у евом делу: „8ргасће ип <1 Оћг" да су најчешће мане слуха последице шарлаха, зато родитељи у случају те болости треба да негују болееника са највећом пажњом. Претежнији број болости ува може се излечити ако се благовремено тражи помоћ од стручњака. То нека буде опомена и родитељима и учитељима да обрате највећу пажњу на почетак сваке болести ува; да не мисло да ушни чир није штетан, пли да је по уво од користи кад пз њега цури или кад с« оно гноји. јер то, мисле, отклања штетне сокове. На прогив, ако гнојењо траје дуго, оно разорава пежпо мембране ува. Нарочито васпитачи нека обрате нажњу на ону по,јаву код детета- (а оно треба чистије и иштрије да чује но одрасли), када оно чешћо пита: „шта 1" када држи отворена уста п кад му је нос заитивен.