Нова искра

— 371 —

Раиије смо споибиули, да треба иатерина брига да буде да би дете чуло богате, различите, снажне, живе, свеже и веселе гласове. Односно богаства и различитости утисака на слух, које треба да цружи мати свом детету, мора се обратити особита пажња како би се увек ногодило н време и мера и количина. Ако се иружа детету мало и једностраних утисака, то оно добија с те стране оскудно усавршавање н појачавање. Добија ли нак дете многе и јасне утиске, онда није у стању да их схвати. Прве звукове добија дете гласом матере своје: час му она скреће нажњу на тик-так н пзбијање часовника, час на нранорац, час на звук чаше. Већ у ирво доба радује се дете кад чује звечку а још више кад сзмо може у руцн да је држи. Код старих Грка била је у унотреби чегртаљка као дечЈа играчка.*) Кад се дете изнесе из куће, оно има ирнлике да чује и друге шумове и звукове као: невање тица к гласове других животшБа. Вато се може код мале деце видеги велика радост, чим нримете да ће их носити на ноље. Кад се дете на тај начин доиекле иавежбало да схвати осећање слушања, онда је довољио материно тихо „нст" иа да скрене његову нажњу на сваки шум и глас. За осећање звука неонходно је нотребно и згодно нонављање онога што нроизводп звучие утиске. Показује ,1и дете смешкањем илп окретањем на неки тон или звук нарочиту радост, не трзајмо га из тог пријатног му ноложаја, но му донустимо довољно времена да их схватп. Често се догађа, да се дете окреће на ону сграну, са које је чуло неки њему пријатан глас; тиме оно само тражи да се тај глас понови, а то му је потребно ради ојачавања његова осећања. Жпвот и свежпиа у схватању постпзава се кад се детету скрећо пажња на сваки звук. За жаљење су она деца која су остављена сама. но неколико часова и која се но неколико недеља не износе ван четпри нема зида. (Ј које друге стране н долазе те многе троме и тупе главе, које не може касније заннматн пи најживља настава, иего из дечје собе! Ова иогрешка, која се тако грозно свети, није само код сиромашних нородпца, гдо мати мора да остави дете само, па да иде на рад, него и код имућнијих породица, код којих су деца остављена несавесним слушкињама, које се не старају за душевно развиће поверене им деце. Где је дете остављено само судбини својој и где со само води брига да јо оно добро нахрањено, да добро проспава свој младп жнвот и да лежп у миру и тишини: ту не може ни бити говора о живости, о схватању чулних утпсака и о умиом развитку. У доцнпјим годинама, кад таква деца иођу у школу, њихове мајке кука.ју, како су им деца ири настави трома и без икаквог учешћа, како им не достаје осећања за илемениту несму и музику; оне не знају, да су сви ти недостаци само плод њихово безбрижности. Укратко, не може се матерама скренути довољно пажње на неговање слуха у малене децо. Последице таквога немара, свете се у животу и често и опако. Ако овај чланак пробуди ма у најмање инторесовање у српских матера, — његов циљ биће постигнут, а нашо задовољство потпуно. Ј. М. 8сћ\*га1Ч.2 »ЕггЈећип^зЈећге«

Песме М. Иурчина — 1902. -1905. Издао С. Б. Цвијановић у Београду 1906. „(Јрнски Књижевни Гласник" донео је 16. новембра о. г. у својој рубрпци Велешке ову изјаву г. М. Ћурчина: „Пре неког времена намислио сам био скунити своје иесме у књижицу, па их је издавач већ и објавио био. Кад је штампар довршио посао, није ми се издање доста свидело, те га нисам дао растурати. И то је издавач објавио. Оад хоћу да иризнам истину, да лошо издање није једини узрок што сам задржао књижицу. У последњем часу понлашио сам се иезваних критичара, који у нашој јавности неоправдано тако иесразмерно волику улогу играју, уцраво нисам се толико нонлашио њих и опога што ће писати, колико себе сама н оних часова док будем њихов суд о својпм несмама читао. Зато сам послао књижицу само људма до чијег ми је суда стало. Али су јо ипак дохватили и таки којима не беше намењена. — Кад се кећ нисам могао сачувати овог зла, жао би ми било да нријављени претплатници и други читаоци, који се можда на лешии начин интересују за моје иесме, не добију књигу. Стог сам замолио издавача да је бесплатно иошљо оннма који је под свсјим именом писмено заишту." После ове изјаве, дис/га јединствене у срнској књижевностп, није ми бпло баш тако лако решити се на писање овога приказа. Јер ја књигу нисам добно од г. Ћурчпна, дакле нпсам од људи до чијог му јо суда стало. Према томо изгледало би да сам један од „незваних критичара," а то ће рећи да г. Ћурчин а рпоп сваки неновољан суд рачуна као некомпетептап! И ако овај закључак изглода пешто слободап, он тако само изгледа, јер је познато да ни један од „незваних" критичара није нохвално иисао о збирцн. Кад овом Факту додате недоби.јање књиге — закључак је потпуно оправдан. Да бих одбио од ссбе овако комично насртањо изјављујем, да је оваквом изјавом г. Ђурчин доиста у иуној мери заслужио да се критичари не обраћају њему, јер бп то био колико нозахвалан толико и залудан посао према таквомписцу; али је, осим обраћања иеснику, критичарова дужност да се обраћа и читаоцима, којима ће тумачити песника и уводити их у његове творевине, остављајући, иа крају крајева. самим читаоцима да песнику иоклоно својо симнатије или да од њега „одврате лице своје". Само ради читалаца г. Ђурчпнових решио сам се ипак да пишем овај приказ, јер они то са правом траже и од „званих" и од „незваиих кратичара", а у мирноћи, коју имају у нуној мери, разликоваће „зване" од „незванкх" много боље од г. Ђурчина, који у изјави јавно признаје да се плаши „себе сама и оних часова док будем њихов суд о себи читао!" — Ко се нлаши себе сама — то је рђав знак!.. Али оставимо изјаву, која, поред све своје занимљивости, ннје предмет ових врста, па пређимо на г. Ђурчинове несме — које су много занимљивије и ради којих управо и пишем овај приказ. Пошто се овим приказом обраћам једино читаоцима г. Иурчиновим, дужност мп је да заједно с њима читам