Нова искра

— 372 —

поједине песме из збирке, и да пх тумачим како их ја разумем, а они нека суде: јесам ли у праву или грешим, и колико? 1. Да л хоћеш тако? Чуј, истину ћу ти рећи: Моја је љубав од овога света. Нека се читаоци запитају: која и чија то љубав није од овога света% Има ли такве љубави, па је сад потребно да нам песник о својој љубави каже да је и опа „од овога света" ! Ни ти мени ниси прва, што ћу крити? А и ко зна шта још може бити. У даљем прегледу видећо се врло јасно да г. Ђурчиа аисолутно не зна и не разуме пародну Фразеологију, јер је ставља, скоро без пзузетка, где јој и кад јој места пије. Ово „А ко зва шта још молге бити" има значење које није достојпо једног „чедног" иесника за каквог се отворено казује г. Ћурчин. Мислим да је хтео рећи: „А и ко зиа колико вас још може бити." С анђелима те нисам угтоређиво, Да надземаљски створ ја обожавам. Оваква елиптичиа реченица ирава јо наказа, јер значи: „Нисам те упоређивао, да бих после тога упорођивања обожавао иадземаљски створ." Мислим да јо хтоо реКи : „С анђелима те нисам уноређивао, иа с тога и не замишљам да у теби обожавам надземаљски створ." И нисам хтео — не разуми криво! Од разумети зановедни је начин разумеј! Ја жену тражим, снаге и полета. Не зна се да ли тражи жену која има снаго и нолета, или поред жоне тражи још и снаге и полета 1 ? По садржини цела је песма иеискрена и извоштачена, јер када кажо „и нисам хтео.... да душу своју љубављу спасавам," несник признаје да би је могао баш и снасавати, али он то неће. Даље песме у збирци прави су контрасги овој „нечедности", која је, на срећу, само измишљена. 2. С дрвећем. Гледаш у капље: свака грана плаче, Стискаш руку око хладне коре... Стискати руку око хладне коре... није исто што и: стискати руком хладну кору! Разлику је врло лако представити, јер је слика у песми („стискати око коре") смешна. Стискивати руку Вук краће и лепшо каже стпсак, ска, га. <Ие 2и8атгаеп§'ес1гиск1е Раиз!;, ри^пив согаргебзиз. Пусти срце, нек силно уздише; Али се не бој — то дрво дише! Не знам и не разумем! Ео је дрво : да ли њено срце које уздише (а загато би било дрво кад уздише?) или она која тек треба да пусти уздисањо срца? Или је то можда сам песник? Или, на послетку, бага право дрво? Пзспик је овде дао такву Фигуру да ћо доцнији „коментатори" имати грдно посла, кад га, ево, ни ми сувременици не разумемо. Главпо је и несумњиво да је у овој песми неко дрвен и да дигае!

:Н. У Бечкој шуми. Свеже је и ведро јутро, Ко почетак лепе приче... Тврдити овако поуздано да је почетак леие приче свеж и ведар — није нромишљено; јер иочетак и нлјлепше приче може бити и сувише тужан и невесоо. Не би било лепо да то несник не зна. И по грању и по жбуњу Нешто се буди и нешго се миче... Ово нешто, но игго му у овом стиху не би било места, него гато је то необично омиљен песников израз, провлачи се кроз целу збирку, те јо уираво онај мистични елеменат у песниковим творевинама. Чему год нема израза, метпе нешто — па је сгвар готова. Трчаћемо по шуми свуде; Ти ћеш причати пуно и живо, Ја ћу те дирати много, А неће ти бити криво . Свуде (свугдо) прилог је за место, а за правац кажо се свукуд. — Да песник доисга није демократа, види се и ио томе, гато се даје забављати, јор му она, а ие он њој, прича пуно и живо... Али ни мало није лепо, гато ће је, докле се она тако занрича, дирати много. Дирати, дирам = е1м'а» ћегићгеп, ^ап^о, ноступак је вишо мање слободан и по мало неучтив. Срећа је само гато то њој нијо криво!.. Али онда, он је не дира много, јер кад би било много, морало би јој бити криво. Или можда то иесник мисли да јо било много. Па каква ли је то онда фрајла, кад јој пријатељ мисли „што ,јо много баш је много", а она ни увом да мрдно? — Погато сал узео улогу тумача, слободан сам рећи јога једну нретпоставку: можда иесник под оним дирати није разумоо 1апуеге, него пецкати, задовати, заједати... Ако јо тако, онда несник треба да зна мало боље српског језика, јер овако ето на гата излази! Ал после, бићемо тужни. Јер знамо шта биги не сме. Вече ће бити лепо, Ко свршетак тужне песме. Ово „јер зиамо гата бити не сме" - нзгледа мало сумњиво поред оног „а неКе ти бити криво". Свргаетак тужне песме по мора бити леп. Наслов песми „У Вечкој гауми" јамачно треба да означи доживљени догађај, јер би иначо ово могло бити и у Мокролугакој. 4. У младом зеленилу. Без мисли и без речи ишли смо кроз дрвеће Газећи стабљике танке и мрко шумско цвеће. Песник може тврдити за себе да је у тој гаетњи био без мисли, а обоје без речи, али о њој то не можо тако ноуздапо тврдити као гато у песми вели. Ко зна? Ако песник није тада ни о чему мислио, нема никаква права да то и о њој тврди. А да песпик доиста није мислио, доказ је и песма и они привиди у њој неког мрког шумског цвоћа у раном пролећу. Такво није ни бабино уво, ни нресличица, ни јагорчовпна, пити ма који други цвет... Мрк = бсћтсагг, а!ег, в. Рјечник В. К. Па ипак погнуте главе лисгиће кидајући, С очима пуним суза враћали смо се кући.