Нова искра

— 327 —

Ф. Штук

без свакога објашњења, зграбити, загрлити и као Тотовску јабуку оиако... ех! на куд нукне — нека пукне! Ваци Псалтир и пође. Еао бесоиучан јураше од перала у гај, одавде у ливаде, одатле у луг и најзад у гувно. Ноге му клецнуше као да се снрема на какво убијство. Лагано као ноћни тат прескочи преко врљика па завири иза големога пласта сламе. А имаше шта и видети. Широкоплећи Крсман услонио се уз навиљак, загрлио његову Златку, па је љуби али баш како Тетовску јабуку. Он се затресе, пребледе и дубоку хукну. Крсмап се намршти, искези зубе, па удари у демонски смех. Оељанка га с презрењем, но без злобе, иогледа, па се раскалашно као за ипат баци Крсману у наручја. Он појми одмах значење погледа Златкипа: „Крши врат од туј, бре ешек ниједаи!" — Евет, неисе...

Баш у то време настадоше у Тетову нереди и несугласице. Половина града и многа околпа села избу-

Немирна савест

гарише се. Пропаганди и то би мало, него се окоми и на древни манастир. Прво погибе стари насто.јатељ на путу из Тетова, после чега се скупи читава чета бугарских калуђера и јурну у Лешак. Крсман погибе на манастирској порти бранећи улаз самозванцима, а Аптим просто црче од једа и муко. Његова је смрт заиста све изненадила. Ушао је у цркву, клекао и брзо се опручио мртав. Ђаци се манастирски разбежлше на све стране, не желећи мењати пародно име. Само се Станко окомољи, сгаде прел, црквом, скиде капу и чекаше нове калуђере. Оно мало Антимово тековине беше сакрио. Калуђери уђоше. Он метаииса пред новим настојатељем и предаде му кључеве, иа пође да им покаже одаје, цркву и скривнице. Показа им старе иконе, рукоиисе и заоставштину. Без икакве душевне промене, с изразом ропске покорноети, носаше он те рукоиисе и бацашо по наредби на огањ у кујни, донесе четку и замешани малтер, те иремазиваше заиисе и слике царева и патријараха. Црни Рилски калуђер стоји поред њега