Нова искра

И све по реду певају, и сам се чудим како на ђавола онако срочавају и погађају багп оно гпто је било између мене и Гаре. Узврпољих се као да сам на трњу и учини ми се да је све убечило на мене, па ми се смеје и жали што сам битку изгубио. Немадох шта, него гурнух кума Живана да устаје и врши зак он — да прстенује снаху, па да одмах пођемо. Браћа је изведоше, те пољуби родбииски праг и посадише на мојега зекана. Кад мало одмакосмо од куће, позваше нас девере и предадоше, рекавши што је у обичају. Ја одмах приђох са стране да придржим своју несуђену Гару. Као велим: кад сам толике паре потрошио, и|>аво је и да људски деверујем — да је руком макар дотакнем. Дрхтећи пружим руку и подухватим је баш под пазухо. Идем лагано и дижем очи к њој, да јој не бих угледао лице, оно пусто огњено око, и сазнао шта мисли и какав ли јој се чини овај насилу девер. Но преко очију густ превез и узалуд моје старање. Само јако осећам њену врелину, њен мирис девојачки, па још кад мало стеже мишицом моју дрхтаву руку и шапну да је боље придржавам зато што се, вели, боји, — ја се занех, заспах, заборавих на цео свет... Док се наједанпут обрну мој кум Живко: — Хајде ти, куме, води коња. — Води га ти! — викнух ја без свакога зазора. — То није моје, куме. — Вала није ни моје, бели! — Како да иије кад си ти мали, а ја велики, прстенски девер... Твојеје, брате, да узмеш поводник и водиш коња, а моје се место зна. Планух. Крвнички погледах кума у лице које ми се учини некако веома спљоштено и одвише будаласто. И оно хоће мени да заповеда!... Сватови ми се окренуше око главе, магла ми паде на очи и дође ми да извадим јатаган, па да његовим белим корицама лупим кума, те да му сасвим поравним оно место где му је нос... Још јаче подузех Гару, готов да умре'м и да останем поред ње: — Ако си ти велики, ја сам паре дао! бесно подвикнух и спустих руку на гшштољ. Ја сам паре дао: води сам! Но сватови чуше и умешаше се. Навалише на мене и објаснише: да велики девер иде иоред невесте, а мали води коња за поводник. Ја иочех да спуштам руку, али опазих како ме Гара лагано стеже и не пушта. Погледах јој покривено лице и одмах ми се учини да кроз иревез севају њене очи и говоре ми да потегнем пиштољ и да свима покажем како могу учинити оно што желим и хоћу. Замислих се као да сам на некој заплетеној раскрсници. Но најзад видех да се нема куд, приђох и узех поводник, па пођох као човек коме је све пропало... Бејах и тад слаб. Дођосмо увече у Воћњик и чим предадосмо невесту својти, кум Живко заседе да пије, а ја поре^ огња дапремишљам игга ћу дал>е да чиним. Сасвим ме иамет остављаше. Још неколико сахата, па ће Гара бити венчана и онда — свршено је све.

Али не!... Не, док сам жив... Као болештина, као вампир ћу се увијати око ње. Хоћу! — Пријатељу ! — окрену се Јеремија Живку: — Зар не знаш своје место, те седиш овде, а? — И не знам и нећу да знам! —- одговори он — Волим овде седети и пити с л.удима. А у женскадију нека иде кум<а-Милоје. Млађи је и то је његово. — Твоје је, куме ! — рекох ја брзо. — Не, Милија, — рече ми Јеремија: — до душе то је и твоје и његово. Али он је старији, па нека остане овде, а ти одмах к невести! Не седи где ти нема места. .Та се све више нећкам, а једва се уздржавам да не нолетим у трем, да хпто пре дођем до Гаре. Душа ми се смеје од радости што све иде како се ни надао нисам, и игго нико не види шта са мном бива. Тобож се покорих и пођох. Једна ме девојка уведе у трем препуњен жена и девојака, особито Фанданака. Збуних се и седох на троножицу, а снаха ми нриђе и наслони руку на раме. И опет ми се смрче што ме овај свет не оставља с Гаром насамо, него се све као заклело да ми смета. У том уђе свекрва: — Девере! Што не тераш овај жгањ одавде, па да се невеста мало одмори?... Терај! Она изиђе, а ја одмах подвикнух на овај „жгањ", како она рече ; истерам све из трема, закључам врата, па опет седох на своје старо место. Гара одмах скиде превез с лица и слободно седе до мене. Као да се бетле мало променила. Погледа ме не онако као што је научила, него некако благо, родбински. Срце ми јаче закуца; ослободих се и обрадовах. — Виде ли добро оне девојке што ме данас испратише? Беше ли која боља од мене?... Видим да си већ друкчији, слободнији и јуначнији. Ваљало би да се жениш. Па ако ти се свиделакоја, одмах да просимо. Ја ћу ти помоћи... Хе... Има и бољих од мене! — Бољих од тебе?!... — узвикнух као помаман и треснух капом о под, а огањ ме све више поджиже. — Не збори, Гара, што није за збор !... Боља од тебе?.. Бог горе на небу један, а ти на земљи друга... Ти си мој Бог, после њега, ти... Она ми више не даде да говорим. Силно ме и лако као перушку трже и носади себи на крило, притиште у наручја као дете, и привали своје усне на моја уста. Само знам да сам је крепко загрлио, зажелео да тако занавек останем и као кроза сан осећао сам по лицу њен врео дах и дубоке уздахе. Разборавих се тек онда кад ме брзо врати на нређашње место, спусти превез и потрча да отвори врата. Њена свекрва донесе вечеру: — Да се мало прихватите... И уморни сте и гладни... Ти, Милија, покани снаху и не пуштај никога — нека се одмори, имаћете доста времена да говите... Дела, не снебивај се, скини ту мараму с очију, па слободно с девером: то ти је брат. — Ти си ми брат, је ли ? — шапуташе Гара затварајући за свекрвом врата. — Па ја те и