Нова искра

— 158 —

— Шта би било, кад би једаи од нао двојице ...или кад би обадвојица умрли.... зар да ми пропадне зарада... — Новаца тражите ? ! — Молим, гооподине! Аотроном разјарено окочи са отолице на викну на њ. »Јесте ли ви при себи или сте иијан! грмио ,је на преплашеног шустера, или сте одиста толико луди да и такве измишљотине примате за истину! Одлазите ми испред очију и да се нисте усудили изаћи преда ме пре 3. новембра. Ако до тада не будете сурвани у прашину, или скувани у врелој води, или размрскани стеном, или изгорели у пепео, или поцрнели као пржена каФа или ако не будеге гасовима отровани — тада ми дођите, на ћете добити свој новац, а сада збогом!... Мрак се већ почео у велико хватати, кад је астроном затворио врата од силних посета и интерпелација па леже да отпочине од труднога рада и запиткивања. Тек је склопио »око на око« што но кажу, па већ отпочео снивати блажене снове како свет јури к њему као на аџилук с питањима о пропасти, а он свакога испраћа задовољна и утешена. То му се могло опазити по лицу, ма да га сан беше већ дубоко захватио. Ну задовољство то, беше му врло кратко, јер га у томе прекидоше неки чудновати гласови. — Бруно, за име Божје, устани! — Шта вам је? упита астроном сањиво трљајући очи. — Излази брже и гледај.... нешто се страшно појављује на небу. Астроном журно усгаде са своје постеље, у коју тек што беше легао, пође за својом женом која јураше иред њим као помамна. Тамо, на пољу, одигравао се страховит призор. Владао је неки тајанствени, таман сутон. Небо је добило чудноват, романтичан призор од прилике као пред олују, пре но што ће град грунути. Густи и тамни облаци јурили су преко неба са дотле незапамћеном брзином. Кроз те густе облаке провиривало је неко ужасно тело, нека усијана небесна прилика, која се — наговештавајући катастрофу — ширила преко целог неба. По улицама владаше права паника. Људи, жене, деца збуњено лутају тамо-амо плачући и запомажући, густе масе преплашених становника скупљаше се овдеонде, све је то дрхтало, стрепило, викало, јадиковало. — Свет пропада!.... свет пропада! разлегало се са свих страна. На ту вику људи несвесно гурнуше кроз улице, а дечија писка проламала је ту ноћну нанику. Пред самом кућом астронома Бруна, у пивници једној, за час се скуии читава руља, па стадоше у дивљем беснилу пити алкохол немилосрдно. Опазивши ову ужасну сцену, астроном сав позелени при помисли да ће Гросер имати право. — Свет пропада!... викало је ракиоко другатво... Већ и говори отпочеше у тој гомили тамо. — Браћо!... чуо се један крупан и рапав глас, корисгимо што можемо боље ово мало часова што нам још стоје на расположењу да обилно, господски и слободно проживимо. Јуришајмо, другови,... напред у богаташке куће, лљачкајмо где што нађемо... једимо, пијмо, веселимо се, хоћемо весело да одемо с овог света... Напред!... Бурно одобравање из руље беше одговор на овај уместап предлог, и за један тренут ока стадоше трескати прозори на кућама имућнијих грађана. Настаде псовка, грдња, писка.... хаос прави! Видевши и чувпш све то, астроном блед као иовембарски лист, врати се у своју собу. Затвори капију иа с госпо^ом и кћери огрча у башту. За њима пође и сва послуга из куће јадикујући. — Прошла је комета! радосно узвикну Ана, кћи му, показујући на небо.... можда ће се на томе и свршити цела та комедија! — Шта?!... прошла комет? ! узвикну астроном меланхолично... камо лепе среће! На против, ми се баш сада налазимо у сред њених зракова, гледајте само оне жуте и сјајне облаке паре што се небом вуку...

У том се тренугку показа нов један призор. П ело небо превуче се неким пурпурним црвенилом. У истом тренугку стадоше штрцати кроз ваздух небројени пламенови, буктиње и муње, па се одмах чула и нека тако страховита и дуготрајна грмљава, да се једна служавка престрави, клече и несвесно читаше покајничке молитве. — Господе Боже! шта је ово ? уздисаше госпођа, погледајући час на небо, час у астронома... Ето земљо•греса... пусти нас да бегамо у просторију, у ширину, у отворени евет!... — При овакој катастроФи, ми нисмо нигде сигурни, одговори астроном. У отвореном пољу умиремо као год и овде. У осталом, то што се чује и није земљотрес, већ су то електрична пражњења, која ћо се кроз који час још јаче развити. И доиста, још исте секунде растрешта се једна страховита непогода, од које се све жене престравише и онесвеснуше, па и самом астроному стаде срце јаче куцати. И?.гледаше као да је цела атмосФера препуњена електрицитетом, по хиљадима муња севаше у један мах, а грмљавина се страховито разлегаше, да више нико никога није могао разумети. Ана илакаше и сгајаше у загрл>ају своје мајке. Слушкиња једна погрча капији, али не беше ни 10 корака одмакла кад се — цикнувши да се до неба чуло — стропошта на земљу: погодио ,ју је и убио зрак електрични! Сад отпоче Фијукати ужасна олуја, какву астроном није слушао ни на најнишим врховима. По троје њих морали су се држати узајамно, да их олуј неби оборио. Наскоро за. тим окупи киша... грдна киша нека у тешким и крупним капл>ицама, какву још нико није запамтио. Она падаше све гушће, те се припремаше неко страховиго позорје. Силне муње осветљаваше небо кроз колосалне водене млазеве, и украшаваху га безбројг.м малих дуга од кишних капљица. — Шта је ово сад? упита Ана оца. Ово што пада није више вода... гле како несносно мирише... ја не могу издржати више!... Пре но што је астроном и могао одговорити на ово питање, а на небу се појави још и даље чудо једно. Са стотине места видела се киша, коју су муње запаљивале, те настаде као неки општи пожар, јер у место воде падаше неки запаљиви гасови. Ваздух беше препуњен црвеним, плавим, белим, зеленим пламеновима, налик на неку чаробну илуминацију, какву јошни један смртни није доживео. — Тако ми свега на свету, повика астроном, ово одиста није више киша! Унутра, децо, у кућу, затворите врата и прозоре колико се може боље, да овај нроклети мирис не продре унутра. Сви побегоше унутра и затворише се. 'Гек што астроном хтеде боље притворити један прозор, кад му сав прозор груну, паде у собу. На пољу се чуо отрагиан узвик: — Ту станује онај човек, који нас је непрестано уверавао да свет неће пропасти, да ћемо ми остати у сваком случају! Доле с њим... да.јте га овамо... откуцао му је последњи час!... Дивља хука разлеже се широм улица, а на прозор астронома ступи нека црна нрилика. — Хитро као стрела. астроном иотеже свој револвер. — Оћете ли да као убијени одете с овог света, несрећниче један. повика астроном незваноме госту... торњајте се, јер ћу вас убити па макар се и хиљаду година познавали.... — Умиремо!.. умиремо!... разлегало се по улицама, Узвици за помоћ проламали су чаробну ноћ. Они који пре I сата седеше заједно, сад бегају један од другога као помамни. Шта се св ■ збивало тамо, на пољу, о томе оно троје у соби могли су само слутити, али нису могли видети. Једно уз друго седоше на диван и очекиваше нестрпељиво сам моменат судара, који ће земљу коначно разрушити, те да и они под рушевинама њеним буду погребени.