Нова искра

- 169

добро... отићу, купићу, доиићу, иеће ли, зар, и моја кумријица развеселит' се мало и сахранит' дерт иод иешкешима... Видите она је мудра, па неће ни да каЈке шта би јој куиио... Хоће да ја изаберем, да добије нешто, што је најливше... Шунта (Стане му с једне страие и дрпа га за рукав). Ни МИ 'ГИ нисмо све казале... Можебит' смо нешто и заборавиле!... Фатима (Стапе с друге стране и дрмуса га). Ми нисмо могле све казати... Ниси нам дао ни да договоримо!... Салих-ага Охо, хоћете ли се икад заситити?... (ташпеих по мећима) ама нека... нека... можебит' ћу вас и више обдарити, ако будете иаметне, па ми моју кумријицу развеселите. Ако ми се њезино лишце разведри, а њезина иисма разлије се кроз кућу, онда нећу жалит' дуката, сипаћу их немилице макар ост'о без њих... Жунта Не бој се за то!.'.". Само хајде!... Иди!... Куни !... (гура га). Фатима Не чекај!... Не размишљај!... Хајде!... (Обје га гурају из собе, а ои се као брани и опире, памигујући па Зибу, коју је прије иустио и која стоји у страпи једиако тужна и замитљепа. Погато га нзгурају затворе врата за њим). Мунта (Паие иа јодну шилту и дубоко одахне) Ах!... Фатима (Паие па другу шидту) Ах !...

Мунта

Једва једиом!...

Фатима

Једва!

Мунта Откако је Зибу дов'о вазда је с нама. Патоварио нам се на врат, к'о туга на дуиту... Неће готово иикад да нас остави саме!... Фатима А ја волим кад смо саме, кад никог међу нама нема, да бар душом дахнемо и да лакше отворимо срце једна другој... Мунта Не могу ја никако с њиме... Тешко ми је... Нритиска ме и дави к'о мора. Подгриза ме... Фатима Триба да се увијам око њега и да се ирипијам к'о пијавица, триба да га л>убим, а срце ми га неће па неће... Оно вехне од његова задаха, малаксава, р:опни , умире...

Мунта Додије ми његов глас... његов разговор... његово тепање... Све његово додије ми, све ми омрзне. Фатима Миловање његово мене умори ... Сад сам уморна к'о да сам најтежи пос'о радила... (отпукне) Ух... (узимл, кодач и једе) Доклен ће 'ваКО ?... Мунта (Узима докум) Док нестане нас ја ли њега... Зиба (Гледа их) А ја се чудим вама, чудим се и не могу се начудит' !... Мунта Чудигп се?... А рашта?... Зиба Како сс можете претварати, како га можете љубити и умиљаватн се... Њега, ђеда једнога, наказа, ђутурума, па да, нако љубите (гади се) ух!.. Мунта Па шта би друго, шта би?.. Хоћеш ли да му полетпмо у очи, да му их копамо?... Фатима Хоћеш ли да му очерупамо браду?... Зиба Није... ппје то... то не можете а и пе смите... Ама како се можете увијатн око њега? Како можете ишта искати?... Мунта А што не би искале ? Фатима Зар је и то ружно? Зиба Ружно је... ружно јер... јер је мени мрско све његово... И пешкеши његови из оне сухе, длакаве руке, што је сва почађавила од духана, мрскп су ми и ја би их побацала... Мунта Пешкеши његови мрски су и мени, ни ја их не примам драга срца... Ама ја инггем и искаћу вазда!... Хоћу да троши, дан и ноћ, нек троши и капом и шаком што се каже... Све своје нек иотроши, нек остане Фукара, просјак, па нек' објеси торбу о раме, нек моли за кору хлиба... Он ми је укр'о и от'о младост моју, а ја хоћу да отмем и украдем у њега паре и сва добра његова... Све!... Фатима Ми хоћемо да му иишта не остане!...