Нова искра

— 170 —

Зиба Ама ја не могу тако... не могу... Ја му се не :шам улагивати, не знам искати, јер ми је тешко и... Мунта (Прекида је) Ништа, научићеш... И ја сам така била, кад ме дов'о... Бижала сам од њега, окрећала главу, сакривала се... Па видиш... привикла сам... Сад се умем улагивати к'о нико... Мислио *би неко, да ми нико није дражи од њега... Фатима И ја, и ја!... За прва три месеца мислила сам да ћу умрити и помахнитати, а сад... Сад само мислим, да му се светим... Цидићу му живот к'о лимун, трошићу му паре, док га не уништим. Зиба Ех, кад би Алах дао, па би тако било!... Ама он ће исцидити нас, изломиће младос' нашу... снагу... липоту... па ћемо свехнути к'о изломљени Феслиђен... Мунта Тако сам и ја некад мислила и бојала се, а сад више јок!... Ми ћемо њега прије уморити него он нас... Зиба Ах ! (иане иоред н.е на гаидту) К ,0 ће ТО ДОЖИВвТИ ? Мунта (Мидује је) Немој ти тако туговати, липото моја... не мој... знам ја да ти је мучно... мучно је и мени... ама триба да будеш јунак 'вако к'о и ја... (нудије) Узми један локум. Зиба Не могу... нећу... не могу... Мунта Узми, једи!.. И ово је његово и ово једи!.. Троши нек нема, нек наново купује... Троши!... Зиба Не могу... Фатима Развесели се мало!.. Немој се убијати... Неће зар ни нама освићати црни даии... Ра,звесели се!... Зиба (Уздахне) Кад бих могла!... Фатима Хоћеш да ти запивамо мало?... Нема бољег илаџа срцу од писме наше... Кад се у њој окупа, подмлади се некако, очврсне, оснажи, па све дертове поднесе лахко и заборави их... Не бижи од писме ако желиш себи добра (дрмне је) Чујеш ли ме?... хоћеш да ти Хана запива?... Мунта Не питај нас, него зови и Хану и Неџу... и ја хоћу писме, хоћу теФерича!... (узима наргилу). Зови их!.., Зови!... Брже!...

Фатима Одмах ћу, одмах! (иође) Морамо је развесеЛИТИ ! (отрчи). Мунта (Лагано Зиби) Не бој се !.. Све ће проћи !.. Гледај на нас, па се смири мало... Није ни у нас срце од камена, ама трпимо... Зиба Кад би могла дивовање заборавит', можебит' би ми и било лакше, ама овако... Мунта (Упада) Заборављај га силом ! Зиба Не може се. Мунта Кушај! Зиба Залуд ми је кушање, не могу.,. Фатима (Врати се). Сад ће оие... сад!.. (Узима и она наргилу и легне на шилту) задимани и ти, Зибо, па нек све бриге биже од тебе, нек се колутају и губе под таваницом К О И ДИМ... (ирипали Мунтину наргилу, Мунта принали њезину Зиби:) Пуши ! (силом јој тутие дријево у уста, Зиба се закашље и отури га. МеђуФим Хана и Неџа циганка улазе са дахирама). Мунта Зовнуле смо вас, Хане, да пивамо штогођ, ама нешто наше, лиио... да нас разгали мало, да нам прси испуни, па да заборавимо и на овај свит и на кућу ову и на све... Хана А шта ћемо ? Фатима Не питајте и не љутите нас!... Пивајмо коју ОД севдаха . . . (завали ее бекријски и нусти дим) нбК нам писма о севдаху каже, кад саме никад не окусисмо шербета његова... Пивајмо!... Хана и Неџа (Оједну, прихвате дахире и запјевају) Мој дилбере куд се шећеш Шго и мене не поведеш Севди севдим бир ефендум Аман, аман, аман ! Хај, хај, џанум Ђурђија! Зиба (Хвата се за срде) Аман! Хана и Неџа (Пјевају даље) Када пођеш у чаршију Ти ме продај базрђану