Нова искра

— 176 —

Најзад јо дошло, што је тако жељно ишче- Вило му јо страшно тешко; у толико теже, у кивао. Једнога јутра затекао је мртву. Згрозио колико га нико не оптужује. Мало по мало, кроз се, ма да је то чекао. За тренутак пробудила му оклоп покварености, овлађивало је њиме кајање, се савест. Али само за тренутак и он је савест а за кајањем презирање самога себе. Полагано, своју већ знао угушити плановима за будућност. увиђао је неправду коју јој је чинио. Једва је чекао да је изнесу из куће, јер му је Подигао се, па је узнемирено корачао из била несносна та врева, у којој је он, људским собе у собу. Али у сваком кутку, на свакоме језицима за љубав, морао играти ожалошћеног месту стојало је по нешто, што га је на њу опосупруга. мињало. У мислима је видео њу, како иде за њим Било му је страшно непријатно, кад се за и пази на сваки његов миг, како са највећом колима видео сам самцит. Чуо је, како жене ша- љубављу угађа и његовој најтајнијој жељи. Свако пућу : »Сиротица, она није имала никог само парче намештаја свака ситница му је то говорила. мужа." То га је непријатно дирнуло. На то није Сто овако стоји јер он то тако воли, а полица је могао да ућутка савест. За цело време, уз пут, онде, јер му на другом месту смета и ако ни наметала му се мисао, да ни мужа није имала. ово ни оно није никада рекао. Узалуд је хтео сам себе убедити, да он нема кога Осетио је, да се у њему рађају нови осећаји, да жали, нити да себи што пребацује. Хтео је мешавина сажаљења, туге и љубави. Сад је већ да се забави на ситницама, само да одагна силом тражио нешто, што би га лепо, јасно подстрашни прекор. Није могао. сетило на њу. То је осећао као неку неизбежну На гробљу, док су попови читали опело, потребу. ионово су отворили сандук. На његовом столу за писање била је њихова Пришао јој је близу, сасвим чело главе и заједничка слика. Подигао је и пришао прозору. ако му је било непријатно, да поново види во- Гледао је слику, на којој је, са њеним лепим штану лутку са упалим очима, које су биле ве- очима и бујном, скромно очешљаном косом излике и лепе, са дугачким трепавицама и плавом гледала дивна. Поглед му паде на полеђину, где косом. И нехотице, почео је ,ла жали то жуто, 1 е У св °ј°ј наивности, ружним, пуним грешака ћошкасто лице, које је некад било лепо и румено. рукописом, преписала од некуд некакве стихове, Застрашен, нагло је зажмурио, а из очију „Али наша љубав увенути неће!" му кануше две три сузе на мртвачево лице. Стајао Подигао је очи и погледао око себе. Сад је је неко време, тако, са затвореним очима, а кад тек п рви пут озбиљно осетио сву тежину свога је опет прогледао, сандук је већ био у раци. греха. Како је лудо урадио. Кад су почели да бацају земљу на сандук, Љубав, која се можда тек притајила, али сетио се, да и он треба то да ради. Али онако не и изгубила, избила је и опет свом силом на занет, расејан, само је, не знајући ни сам зашто, новршину, али доцкан. Схватио је, шта му је скинуо рукавице и бацио их у раку и у тај мах однело, а шта му је могло донети срећу. Сад дође му луда жеља, да сиђе у раку, да је извади виде себе у будућем животу, у животу без циља, из сандука и понесе кући. Плашећи се, да му не без смисла, самохраног, убијеног. Одасвуд, камо дође још која таква мисао, нагло се окренуо и ј е год хтео да се као удављеник прихвати, зиубрзао кући. Код гробљанских врата га сколише јала је на њега црна, нема, бескрајна празнина. просјаци... Зашто да им дели? Он је изгубио, Осећао је, како га стеже у грлу, као да из па зар зато ? — Окренуо се и није им дао ништа. Њ ега хоће негато да излети, али не сме. Пред кућом као да се предомишљао, хоће ли Нагло, као да је ухваћен у крађи, стрпао је ући или не. У соби где је лежала, затекао је слику под каиут, узео шешир и излетио на улицу. момке погребног друштва, како расклапају одар Већ се почело смркавати, а и киша је сии скидају са зидова црну чоју. Значи ли то, да пила. Готово трчећи, хитао је на гробље; уз пут износе жалост? није никога видео, нити је отпоздравл>ао на поУшао је у собу, где је издахнула, сео за сто здраве. и подлактио се. Очи је упјЗо у њену постељу са На њеном гробу жутила се свежа земља. растуреним јастуцима, са којих је поскидана на- Кишне капл>е ударале су о гвоздени руб крстаче, влака. Сетио се онога јутра, кад ју је затекао мртву па накупљене, сливале су се низ дрвени део као са воштаницом у руци. Очи су јој биле још упола грозне сузе. отворене, без светлосги, па ипак, чини му се, и Као да се прикрада, пришао је некако неако је одмах изишао из собе, да га те очи нису смеоно и положио њихову слику на хумку, за гледале нимало прекорно. Болничарка му је ка- тим је пао на колена на влажну земљу, загрлио зала, да јој је његово име била последња реч. мокру крстачу и јецао тако тужно, тако искрено, Сад је озбиљно, искрено зажалио, што се бар као никада у своме животу. на дан два прсд њену смрт није друкчије пона- Већ се у велико смркло; кад се иодигао, шао. Бар ту последњу радост могао јој је учи- стао је код крстаче и шапутао: »Олгице,... Олнити. Опомеиу је се онакве у сандуку, код раке. гице... хајдемо кући."