Нова искра

— 177 —

С ш л и Доста сам гут'о свеж ваздух и пио Воду са бистрих планинских извора, Доста сам једно осећање крио И с годинама нанизао бора Доста на своме негда ведром челу, Морам да кажем збогом своме селу. Ја више нисам задовољан њиме, И овим уским монотоним кругом, Сит сам сеоског и лета и зиме И опростио се и с пољем и с лугом, Сит сам пролетЉег и јутра и дана, Кад будНа земља најстрасније дише, Не чујем више звекет од ђердана Кад пуста младост колом се занише, И не осећам мирис жаркдг лета, И свеже младе покошене траве; УзалуД липа са јасмИном цвета, Давно су свеле љубичице плаве! Не чујем више двојнице кад цвиле

У предвечерје лета нагиздана ; Осећам само како дани миле, И тако грајем од дана до дана. Не заносе ме више брижна чела, И заморена препланула лица. И мрзим празне седељке и села, У зимске ноћи покрај казаница, Сит сам сеоских подвига и брига, Знам шта су љуто угрожена права, Наслуш'о сам се одвратних интрига, И нагледао разлупаних глава. Доста сам гут'о чист ваздух и пио Воду са бистрих планинских извора, Доста сам једно осећање крио, И с гоДинама нанизао бора Доста на своме негда ведром челу: Морам да кажем: »збогом® своме селу. Милорад М. Петрови!!

Смрт Лазе четовође Севаст. Јовановић

Ш1морно сувд;е лагано с<з гаси и тоне за 1 врхове густих, непробојних гаума, што покрИвају горе и подгорја натућзтене Шаре. Његови посЛедњи блбдо-румеНи зраЦи све више и више трну, че>зну и кашто тихб, тајаНствено, затрепере по немом поднОжју и косматим горским плећћма, па их одједноМ нестане. А вечерњи први сумрак, наетернИ лаки крили благе и тајанствене, ноћи, постепеНо се стире Из Пространих призренских равнИ, пао као свежи, тихи горски лахор, дИже се и пење у бескрајне висине, захватајући горостасне огранкђ ШарМне, са њеном сребрном главом. Јбп! једном провири сунце својим сетним лицем, па га тужно покри вечерња сумофна тамнина. И Душанов Призрен, који је гордо издигао своју џиновску, старачку главу уз мрко, кршно стење, са суморним кулама својег древнога града и скромним, ниским домовима — покрио је лаки сумрачак својом тамном копреном. Висока и вита минарета стоје пуста и мирна. Давно је с к>их оџа кујисао акшамски авдес, растоЛеЈжући име Алахово. И Њих је тиха, далека и тамна вечер утамила, заједно са огромним јабланима, који се

високо уздижу над ниским крововима, те у овој тамнини изгледају као каква силна неразговетна маса. Ништа се не миче, нити лелуја. Све се залева у црним сенама. Док се замало на ведром небу не ужежу милијуии сићушних сјајних звездица и не захрли међу њима вечни месец, као пастир међу својим стадом, треперећи силним и иежним зраком, који разбистри ову пусту таму, те се по крововима помал^ају и тихо, немо, нијају тамне сени. Све дрема у лаку крилу благе и сеновите ноћи ; све је пусто и мирно. А чаробност тог гробнога мИра прекрилила је немом тишином цео Призрен. И протегнути лавеж сокачких паса притајао се по тесним, мрачним и искривуданим сокацима. Не чује се никакав гласак жива створа, нити бат ногу ноћних стражара, наоружаних дугим пушкама испред огромне, жељезне градске капије. Унутра у граду све почива мртвим сном. Само жубор хучне Бистрице, која спира градске стене, што се прикладним и нејасним звуком носи даЛеко, далеко кроз нему тИшиНу, као тајанствена СФерична хармонија. А са горостасних Шариних огранака кашто пирне хладан ветрић, играјући се с валима, и тихо, немо зашушти, као духовски тајни шапат, по зеленом лишћу гранатог дрвља,