Нова искра

— 196 —

видевши да је већ сат и по иосле подне, осети пеодо.т>иву потребу да подмири глад, која пи према чему пије хтела да има обзира. Он се диже и полако отвори врата од суседне собе, старајући се да нрикрије гађење које су му иричињавали неред и непријатан задах собе у којој је болесник од такве једне болести тако дуго лежао. Први поглед му је иао на оца који је, изнемогао, ослабео и без живота, лежао у својој болесничкој постељи и укочено гледао у једну тачку на таваници. Он сада немо погледа сина, па онда оиет заузе свој први положај. — Мајко, хајде да ручамо, има један и по сат, — обрати се он својој матери која је, бледа и малаксала, седела поред иостеље болесникове. — Е]но, сине, у кујни ручак. Ја сам спремила. Зовни Јелу и Милицу, па ручајте. Ја ћу после, не могу сад. Он тромо изиђе из собе, ираћен иогледом мајчиним и кашљањем очевим, а у души као да му је нешто говорило: »Не! овако се више не може, не може, не може...." * У једној од мирнијих улица београдских имао је господин Отева своју лепу и велику кућу, са пространим дворитптем и вртом. Обављајући дуже време највише државне послове, он је, захваљујући обилним наградама за услуге — учињене круни и земљи, постао имућан човек. Од деце, имао је само две ћерке: старију Косару, којој је било око двадесет година, и млађу Ружу, која тек ако је имала 16 година. Очев положај је обезбедио обема добро васпитање и друштвено и умно, а њихова природна доброта и даровитост учинише да су почеле да се сматрају као прве у нашем вишем друштву.... После подне, другог дана Ускрса, киша је сипала досадно — као да никако неће престати. У соби по најновијем »м&блираној", која је у обичнијим приликама имала да замени и салон, биле су, овога облачног и кишног после-подна, обе кћери госиодин Стевине. Целог дана нису излазиле из куће, и ова киша сад почела је још више да их узнемирује. Косара је се лено опружила на столици за л.уљање и разгледала један Француски илустрован часопис. Имала је лице пуно, румено и свеже, а стасом је била висока и витка. Није на њој било ничега особито лепог, ничега што би нарочито у очи падало, па опет целом својом појавом била је допадлзива. Она нрииадаше оној врсти крупног н?енскиња које својом појавом изазива у човеку пре осећање чулнога, него осећање лепог, и које је обично предмет оне страсне, чулне љубави која дуго не траје, али која је у толико јача, у толико бешња. Човек кад се у њих заљуби постаје њихов роб, играчка њихова — ако оне то хоће, а не љубавник. Млађа сестра, час би постојала мало код прозора — посматрајући падање кише, а час би опет седала за клавир и одсвирала какву лакшу и краћу арију. Није пропуштала да се који пут и у огледалу погледа. Њена плава, бујна и рашче-

шљана, коса таласаво је падала пи леђа и чинила као неки златан оквир њеноме благом и љуиком лицу. Томе лицу које су украшавали правилан, узак нос, дивно срезане усне и румен прве младости, даватие „блудећи" и »загонетан« поглед још витпе баЈа и дражи. Цело то лице као да је било оваплоћење онога што се зове „бајно". Она је била и стасом нижа и у лицу мање пуна, него сестра, и утисак који је она чинила на човека постепено је стварао нежиа љубавна осећања, која нису тако бујна, али која не напуштају човека до смрти његове. И ако млађа, ипак је обећавала много више каћиперства, него старија сестра. — Ружице, запита је изненада ова, у колико ће сати да дође сутра господин Јовановић? Ти си била јуче код куће, ка,л је он долазио. — Па, рекао је, око иет после подне. Са њим ће да пође само госпођица Олга. Јела је нешто слаба. Каже: и он сад, због празника, није неколико дана јахао, па једва чека трећи дан Ускрса. — Ух! само да престане ова китла. —■ И ја све гледам кад ће да престане, али она једнако пада, — одговори Ружица, послуживши се тако овим невииим лукавством, да би оправдала своје често прилажење прозору. Господии Јовановић, ког је Косара мало час споменула, био је син старога пријатеља њеног оца и њине куће — иуковника Јовановића, који је сем њега имао још три ћерке. Најстарија кћи пуковникова Олга, била је и од Косаре за годину — две старија; а најмлађа — Јела, била је Ружина вршњакиња. Очеви су се њихови састајали у хотелу и у својим кабинетима, матере о журовима, а деца сваком ; могућом приликом. Исти положај у другатву, несукобљавање интереса и доста одмерена интимност обезбедили су трајно пријатељство измеђ ових двеју породица. Син пуковников, одав се истом занимању као и отац, сада је био у чину поручика. Он је се допадао Косари, исто тако као и она њему. Никад се нису отворено исповедили једно другом, али су ипак осећали узајамну наклоност која их веже, и њима је то било доста. Родитељима и сестрама њиховим та наклоност или није падала у очи, или нису могли да иађу у њој ничега недопуштеног. Најдражи су им часови били, кад би заједно изјахали куда и тако уживали у веселом ћаскању и слободном простору.... — Него кажи ми, јеси ли видеда скоро г. Петровића? Ја га већ две недеље никако не виђам, — запита Ружица. — А шта, он те интересује ? — Та и не интересује ме тако много. Онако те само питам. — Ако баш хоћеш да знаш, видела сам га синоћ, кад је прошао поред наше куће. Он сигурно и не зна да смо ми у овој кући. — Зна, зна! Колико ли те је пута он само кришом до куће допратио?! — Буди паметна, Ружице. Ти зато тако говориш што не познајеш госп. Петровића. Он има много витле поноса и послова, него тпто ти ми-