Нова искра

270 —

могућио да ће со то тако овришти, а после тога он хоће да им иокаже шта је уметност, онима другима који тек онако сликају као да је то нешто гато су научили напамет. За овај мах, међутим, као да је омађијан, и била би иријатељска услуга ако би Нилс дошао у Мариј^цеврфјорд; биће му тамо онако како прилике допугнтају, и он може своје лето провести исто тако добро тамо као и ма где било на другом месту. Фенимора га је поздравила и јако би се обрадовала. Ово је иисмо тако мало личило на Брика, и мора одиста да није нешто тамо све у реду, кад се могао тако јадати. Нилс је то увидео одмах, а и знао је врло добро колико је слаб био извор Ерикове продуктивне снаге — само један незнатан поток који је, у пеповољним приликама, могао потпуно пресушити. Хтео је одмах отпутовати, и ма шта да буде, Ерик треба да нађе у њему опробана пријатеља, па и ако су године покидале везе и разорпле илузије, — оп ће умети бар одржати оно пријатељство из њихова детињства. Он је и раније подржавао Ерика, па ће га и сад подржавати. Обузе га неко Фанатично осећање пријатељства. Хтео је да се ради Ерика одрекне будућности, славе, частољубивих снова, свега. Он ће заложити за Ерика све што има још од нејасна одушевЛ )ења, од ускипеле стваралачке снаге; хтео је да га нестане у Ерику, све је било спремно, његово ја и његове идеје, није хтео задржати ништа, и он већ сниваше како је велики онај који је тако тесно скопчан за његов живот, а он сам угашензапостављен, сиромашан, без духовнога иметка. На је снивао и даље: како оно, што је он дао Ерику, мало по мало није више гшкаква милостиња, иоклон, већ како је одиста постало његова својина а помоћу жига који му је он дао и делом и речи. Снивао је Ерика у слави и части, а он да је остао само један од многих, многих обичних људи, одиста ништа више; да је на крају остао сиромах, али не више зато што је хтео тако, већ што је морало бити: прави правцати просјак а не принц у траљама А било је тако слатко гледати себе у сну тако потпуно сиромашна! Али сан је сан; и он се смејао самоме себи и мислио како људи, који пренебрегавају своје рођене послове, могу свакад да жртвују толико интересовања за послове других људи. А мислио је и на то, да би Ерик наравно, кад би се нашли лице у лице једно према другом, порекао своје писмо, како би се спрдао с њиме и како би за њ то било необично смешно кад би он збиља отишао и изјавио да је готов да притекне у помоћ његовом таленту. Па при свем том, он отпутова. У души је ипак веровао да може бити од користи. Ма како покушавао да то објасни и да у то сумња, ипак није могао а да не осети да је то одиста било старо другарство из дечачког доба које се поново бејаше пробудило у свој својој безазлености и свој својој топлини уз пркос годинама и ономе што бејаху оне собом донеле.

* * * Пол>ска кућа у МаријагерФјорду била је својина једног постаријег брачног пара који је, из здравствених обзира, био принуђен да се, на неодређено време, настани на Југу. Они се нису ни надали да ће издати вилу под закуп, пошто су при своме поласку мислили да ће морати остати ван куће само пола године, због чега су и оставили све непромењено, како је било. Кад је Ерик затим узео под закуи потпуно намештену кућу, то је одиста и било тако у потиуном смислу те речи, јер ју је добио са рубљем, иородичним сликама и свима осталим стварима; шта више, уступљена му је чак и једна соба за оставу, пуна с /гарудија, па чак и стара писма у Фијокама од стола за иисање. Ерик бејаше пронашао ову кућу, кад је после својег верења отпутовао из Фјордбиа. Пошто је овде било свега што је њима требало, и још и више од тога, и он се снремао да се по истеку неколико година настани за неко време у Рнму, то је замолио консула да причека с набавком ствари које би имао добити као мираз, и тако су се настанили у Маријаненлунду као у каквом хотелу, само што су имали неколико путничких сандука више но обични путници. Кућа је била окренута лицем према Фјорду, и није било ни шест метара од воде. Спољашовт је била сасвим обична: један балкон горе, једна веранда, доле, иозади врт од скора подигнут, у коме дрвеТа' нису •била дсбл.а од штаиова; али су зато имали накнаде у томе што се из врта доспевалд,, ншЈ .осредИо у дивну букову шуму с пропланцима простране ледине и широким пролазима међу брежуљцима. Тако је изгледао Фениморин нови завичај. И за неко време он је био пун ведрине и сјаја, како то само може дати срећа, јер су обоје били млади и заљубљени, здрави и свежи, без брига за живот, како духовни тако и телесни. Али сваг;и дворац среће, који се подиже, има песка у темел>у на коме почива, и песак се прикупља па онда клизи испод зидова, полако можда, неприметно можда, али он клизи и клизи, зрно по зрно А љубав ? — ТЗ. ни љубав није стена, ма колико да смо вољни веровати у то. Она га је волела из све душе, с неописаним жаром и плаховитошћу страха; он је њој био више но Бог, много више, — идол којега је она обожавала, неодољиво и неизмерно. Његова је љубав била силна као и њена, али није имала Фине, мушке нежности која жену што воли штити од саме себе и брани њено достојанство. Њега је опомињало на то као нека тамна дужност, довикавала му тихо, али он није хтео чути, јер је она била тако заносна у својој слепој љубави, и њена лепота, с бујним телом и понизном љупкошћу ропкињином, дражила га је и доводила до безграничне страсти, страсти без милости. Не каже ли се оно негде, у неком старом миту о Амору, да он руком заклопи очи Психи, пре но што, слатко опијени, полете у жарку ноћ?