Нова искра

— 335 —

Кова,. бећ није више слушао шта је говориЛа Варењка и ништа није видео. ВративШи се кући, прво што је учинио, склонио је портрет са стола, затим је легао и више се није дизао. После два три дана долази до мене Атанасије и пита: да ли треба звати лекара, јер се с господином нешто догађа. Одем до Бјељикова. Лежао је покривен јорганом и ћутао; ако га запиташ што, одговара само „да (( или „не (< — и ни речи више! Он лежи а покрај њега се вуче Атанасије, туробан, намрштен, дубоко уздише; а сав смрди на ракију. Кроз месец дана Бјељиков умре. Саранили смо га сви, управа и обе гимназије и богословија. Сада када је лежао у ковчегу, израз му је био кротак, пријатан, чак и весео, као да се радовао, што су га једва једном спустили у Футролу, из које више неће изићи. Да, он је постигао свој идеал! И као у част његову, за време сахране, било је време туробно, кинтно, и сви смо били у каљачама и под амрелима. Варењка је била такође на пратњи, и кад су ковчег спуштали у раку, заплакала се. Приметио сам да девојке или плачу или се само смеју, — средњег расположења код њих нема. Да признам, сарањивати такве л>уде као што је Бјељиков, велико је задовољство. Кад смо се враћали са гробља, сви смо били скромне и »преподобне« Физиономије: нико није хтео да покаже то осећање задовољства, — осећање које је личило на оно у коме смо ми давно-давно били, још у детињству, када су старији одлазили из куће, а ми читава два сата јурили по врту, уживајући потпуну слободу. Ах, слободо, слободо! Чак и помисао, чак и слаба нада на њену могућност даје души крила, зар не ? Са гробља смо се вратили лепо расположени. Али једва ако је недеља прошла, и живот је ишао опет по старом, опет суров, мучан, глуп, живот који још није био забрањен циркуларом, али и не допуштен потпуно; није било боље. У ствари, Бјељикова смо сахранили, а колико је још остало таких људи у Футроли, и колико ће их још бити! — Е, то је оно! — рече Иван Иванић и запали цигару. — Колико ће их још бити 1 — понови Буркин. ПроФесор изиђе из сараја. То је био човек осредњег раста, дебео, сасвим ћелав, црне браде мал' те не до појаса; и с њим изиђоше два пса. — Ох, месец што је! — рече и погледа горе.

Била је већ поноћ. Десно се ВЦДело цеЛо село, дугачка улица се пружала далеко, читавих 5 километара. Све је било у тихом, дубоком сну; нигде звука, нигде шушња; да не верујеш просто, како може у природи бити све тако мирно. Кад по јасној месечини видиш широку сеоску улицу с њеним избицама, пластовима сена са жалосним врбама, у души ти постане све мирно; у тој својој тишини, склонивши се у ноћном хладу од мука, брига и невоља, она је кротка, тужна, јадна, изгледа да је и звезде гледају љупко, ласкаво; изгледа да више нема зла на земљи, па је све добро. Лево од села пружало се поље; видело се далеко до хоризонта, и по свему пољу, покривеном месечевом светлошћу, такође нигде звука, нигде шушња. — Е, то је оно — понови Иван Иванић. Па зар то што живимо у вароши, у прашини, у тескоби, пишемо непотребне хартије, играмо виста — зар то није Футрола? Па зар то птто проводимо цео живот покрај беспосличара, достављача, покрај глупих, празних жена, говоримо и слушамо глупости — зар то није Футрола? Ето ако хоћете да вам испричам једну поучну причу. — Не, време је да се спава, — рече Буркин. — За сутра! Обојица одоше у сарај и спустише се на сено. И већ су се обојица покрили и задремали, док се наједном чуше лаки кораци: туп, туп.... Неко је пролазио близу сараја; мало прође, па стане, а кроз минут туп... туп... Залајаше пси. — То је Мавра, — рече Буркин. Кораци се изгубише. — Видети и слушати како те лажу — рече Иван Иванић, преврнувши се на другу страну: — и зову магарцем за то што ти трпиш ту лаж, подносити увреде, понижавања, не смети отворено рећи, да си на страни поштених слободних људи, па и теби дође да лажеш и да се улагујеш, и све то за какво парче хлеба, за какав топли собичак, за какав чин који вреди једва грош, — не, тако се више живети не може! — Е, то вам је већ из друге опере, Иване Иванићу, — рече проФесор. — Да спавамо. И кроз 10 минута Буркин је спавао. А Иван Иванић се испрва претурао с једне стране на другу и уздисао, па после устао, опет изишао напоље и, спустивши се крај врата, запалио цигару. М. О. Гл.