Нова искра

— 21 —

— Али зар ми можемо примити? — додаде оиа и поче испирати посуђе. — А зар сте ви —• одбили ? упитах пређашњим мирним гласом. Ана Гавриловна опет замуда и, уместо тачног одговора, поче неодређено: — Ето питање... Зар не, Андреја Николајевићу ? Ана Гавриловна, у самој ствари, слагала ме је већ десет пута и лидем, и покретом, и чајном чашом, али има смелости да ме и језиком слаже. — Хоћемо ли ићи, или не ? Поиудих јој руку, она остави посуђе и крпу, па ћутећи, сасвим расејана, изиђе са мном из градине. Њу је, нема сумње, много мучило, што сам ћутао и после тако важног саопштења. Њојзи је, дабоме, морало изгледати, да сам ја дужан праснути тисућом пребацивања и оитуживања. Али пошто сам непрестано ћутао, чак и када смо ступили на имање Масловитога, то поче она сама: —- Видите, Андреја Николајевићу, он већ одавно наговештава. Данас ми рече: ја сам човек сасвим сам; после моје смрти, имање ће развући Бог зна какви рођаци, које никад ни видео нисам... Ја бих хтео да га оставим онима које волим... Ја сам, каже, просто полудео за Вашом Нађењком... Тако је мени казао, а Нађењки сасвим отворено: пружите ми, вели, неколико дана среће, будите моја жена... Па се онда и засмејао: ја, вели, разумем да ће Вам тешко бити живети са старцем... Али ја Вам јемчим, да дуго нећу живети. То су ми, каже, доктори казали. После овог обавештења поче Ана Гавриловна мирније дисати. Такнуло јој, дабоме, јер ми је поверила терет што је мучио. Чекала је. При вечерњој светлости горњи део виле Масловитога — доњи је био сав у густом зеленилу — имао је Фантастични изглед. Биљке широких листова, пресађене у дивне порцеланске вазне на отвореном балкону, изгледале су као распламтели огњеви. Полукружни испусци, обложени разнобојним стаклима, опомињали су на угао ма каквог старинског храма. Негде у дубини густог зеленила чуо се жубор пуштених водоскока, а издалека је допирао развучени шум каскаде што је хитала мору. Ишли смо кроз чувену багремску алеју, у којој никад није било сунчаних зрака. Изгледало је, као да алеја води некуд у подзсмље; напред није било ни најмање прозрачности, сваким кораком бивала је све тамнија, да скоро ударисмо у лиснату ограду, те брзо окренусмо у десно, где се у даљини видео крајичак плавичастог неба. Кад стигосмо до краја, иред нама се указа бескрајно море, којему су водиле широке гранитне степенице. Застадох, уживајући у дивној слици. На десној страни жури и бруји каскада; ситне капљице њезина прскања допираху и до нас; на левој је стрма падина, пуна густе зелене траве, што подједнако расте, као да се коси. Доле се оцртава жути пешчани брег, раскошни парни бродић и купатило — читава кућа. Око мостића љуљушка

3. пл. ПРЕРАДОВИЋ: ПРЕД УЛАСКОМ. се дванаестак разнобојних чамаца; један од њих био је пуи сваковрсних рибарских направа. — Ана Гавриловна! Па да видите, не би баш било рђаво владати свим овим! узвикнух ја. Моја сапутница направи неодређени израз. Као нити се слаже са мном, нити хтеде рећи, да о томе не може бити говора. Уопште, моја будућа ташта понашала се сасвим двосмислено. У сваком случају, њој на част, могу рећи, даје у њој било више благородства иего ли памети. Нисам сумњао, да би врло радо хтела завладати раскошном вилом Масловитога, а то је било и сасвим природно. Па ипак, није осећала и право, да ми то каже. Разуме се, она би понајвише волела, кад ја не бих говорио о тој теми, јер кад иоштен човек почне лагати — пати и страда. Али ја сам, и поред тога, налазио потребу да још једном збуним своју ташту, те јој поставим непосредно питање, које сам, истина, пропратио осмехом, да бих му тиме дао Форму пријатељски отворене шале: — Реците ми, кад би Нађењка... Па да, кад ме не би волела и кад не би била у обавези, да ли бисте је дали? — Размислила бих! замишљено гледајући у море, одговори Ана Гавриловна. Несумњиво је, да је и у том тренутку о том размишљала. — А размисливши, да ли бисте благословили ?!.. Она за тренутак затвори очи, као желећи да у један мах представи себи сву слику и стање ствари. — Па... Иван Јевсјеић човек је добар и... миран! Иван Јевсјеић име је Масловитога. У том тренутку угледасмо сламни шешир Нађењкин са