Нова искра

— 61

мена — Максвел и Клаузиус. По тој теорији, свако је тело састављено од невидљивих делића. Ако су ти делићи сасвим близу једни других, онда се узајамно врло силно привлаче и стварају такво стање, због којега се таква тела и називају чврста; ако ли је њихова привлачност мања, а они више растављени, тело се назива житко; на послетку сасвим растављени, у слободном кретању по правој линији и у међусобним сукобима, стварају газ. Од пре десетак година, и та је теорија претрпела нромене, па ћемо стога и изнети, како данашњи Физичари замишљају ту творбу. Свако хемијски једноврсно тело на пр. много пута предестилована вода, алкохол и др. састављено је од огромне количине са свим једноврсних најмањих делића. Ти се делићи називају молекули. Разлика између тела, на пр. разлика између воде и спирта, долази од разлике молекула што су у њихову саставу. Према томе, у природи треба да буде толико разноврсних молекула колико има разноврсних тела. Али исто тако и сваки молекул представља сложено градиво. Они су саставл>ени од т. зв. атома. У природи има око стотину различних атома. Они се могу на разне начине сједињавати и стварати више или мање сложене молекуле, Према томе, разноличност тела у природи долази од разноличности атома и разноличности њихових спајања. Ако су атоми, који стварају молекуле неког тела, једноврсни, такво сетелоназива иросто тело, на пр. злато, железо, бакар и т. д. Ако лм су разноврсни, такво се тело назива сложено тело, на пр. зарђано гвожђе и зелени бакар, са којима се помешао и један део ваздуха — кисеоник. Таква је, у општим дртама, такозвана молекуларно-атомистичка теорија , коју су хемичари већ одавно примили. Али шта је то а том? Замишљало се да је атом граница дељивости и мерљивости масе т. ј. другим речима: недељив и немерљив; и све до најновијих дана такав појам о атому био је завршни о схватању унутрашње материјине творбе. Данас је наука учинила један значајан^корак унапред. У савршеним теоријама о творби материје морао се појам о недељивости атома сасвим одбацити. Сада се претпоставља даје сваки атом састављен од централне језгре позитивног електрицитета, око којега су распоређени, крећући се силом узајамне иривлачности, делићи негативног електрицитета, исто као што се наша земља и друге планете крећу око сунца. Ови делићи негативног електрицитета називају се електрони, а сваки је од њих, приближно, мањи за 2000 пута од атома. Као што се види, електрони су тако мали, да о њима не можемо имати никаквог појма. Да би се добио појам о количини молекула извесног тела, треба знати да на пр. један кубни

сантиметар воде има молекула око 10 19 т. ј. јединицу са деветнаест нула. Ова теорија добила је нарочиту важност од како је пронађен начин да се молекули броје. Човек је у стању да мења удруживање и склапање молекула, али се до данас никојим иачином није могао променити и атом. За то и ос/гадоше без успеха сви напори алхемнчара да нађу начин о претварању бакра н олова у злато, јер та тела, као проста тела, по садашњем веровању, треба да су састављена од три различне категорије атома. У данашње време има података којп нас гоне на помпсао, да су могућне и промеие самих атома. Те податке налазимо у различним појавама радиоактивних тела. Другим речима: особине радиоактивних тела јављају се као резултати иромена у творби атома. Савремена теорија ироучава радиоактивна тела као скуп атома, снабдевених нарочитим особинама. Ове нарочите особине јављају се тиме, што у сваком од тих атома пропада сам по себи одређен, у даном периоду времена увек један једини његов делић. Од остатка увек се ствара нов, од пређашњег сасвим различан атом. А шта собом представља тај ос/гатак? Узмимо за пример радиум. Свакн његов атом, распадајући се, ствара нов атом радиоактивног елемента — еманације. Еманација је газ који излази из радиума, породил>е своје, и шири се око њега. После тога, са своје стране, и она се промењује и даје почетак повом радиоактивиом елементу, који се означава писмом А; то је радиум А. Он већ више није газ, већ чврсто тело, које лети у облику најситније и невидљиве прашине по ваздуху и пада на предмете око себе. Само се на тај начин и може објаснити појава, о којој је малочас било речи, т. ј. да и обична тела, у близини радиума, могу добити радиоактивне особине. Та тајанствена појава постаје тако и проста и разумљива. Иза радиума А, постаје радиум В, С, I), Е и иолониум, или радиум Е. Свако од ових новопосталих тела има своје, само себи битне Физичке и хемијске особине, као уопште и свако просто тело т. ј. као сваки хемијски елемент (на пр.: злато, олово и т. д.). Али пошто су тела, постала од радиума, радиоактивиа, то свако од њих има још и нарочите, самосвојне радиоактивне особине. Та различност њихових радиоактивних особина јавља се код њих у т. зв. периодима распадања и испуштања светлости. Периодом расиадања извесног радиоактивног тела називамо оно време за које ишчезне увек одређени део (половина) његове количине. Тако, ако засебно узмемо једно од радиоактивних тела, на пр. еманацију, уверићемо се, да је иосле четири дана еманација спала на половину. На тај начин, четирдневни период — период је распадања еманације.