Нова искра

150 —

— Ја сматрам да се поезија љубави свршава првог дапа после свадбе! примети он са изразом увереног ФилозоФа. То је била једна од изрека, поцрпених из какве паметне књиге. Ах, да! додаде он, журно пришавши фијоци од стола: Сасвим сам заборавио! Јутрос Вам донели једно писмо. Прво су га билн носили у Ваш квартир, али тамо рекоше да нисте спавали код куће... То је због тога, знате ? И подмигну ми са пуно значаја. Узедох писмо и, пре него што га отворих, погледам Олгу Михаиловну. Онаје разумела откудаје писмо. Без обзира на то што је седела на неколико корака од мене, ја као да сам осећао како јој срце силно бије. Била је бледа и, старајући се да изгледа мирна, гледала је у прозор. Ја отворим писмо. Билоје од Ане Гавриловне, а написано журним и брижним потезима. Ана Гавриловна пише: »Ништа не успева, све иде рђаво. Масловити долази сваки час, али му Нађењка не излази у сусрет. Од твога одласка па све до сада он је није ни једанпут видео... Данас рано била сам код њега, — као да је с ума сишао. Почео је гласно плакати, проклињао је богаство и непрестано тебе помињао: »Како је то красан човек!® Нађењка је целе ноћи писала писмо Виктору у Кијев. Кришом сам прочитала једну страну. Уразуми, вели, Андреју, помени му да је то подло, а ја на подлост никад нећу наићи. Ја, вели, разумем, како је постала та теорија. (То она пише). Као вели: уклонићу се ради њене среће. Објасни му, да од тога не може бити никакве среће!.. И да је та теорија бесмислена! Драги мој Андреја Николајевићу! Шта дарадим? Масловити није дете; и ако није баш тако паметан, ипак ће на послетку увидети да се њиме сирдају, па ће све прекинути... Па шта онда? Све ће пропасти! Нађењка се већ синоћ смејала и говорила ми: да су све то будалаштине. Андреја ме, вели, воли, и Ви ћете видети, да ће он ускоро сам доћи и рећи: како је све то било глупо! Али ево шта не разумем, Андреја Николајевићу! Пређе ми је изгледало као да је волша поћи за Масловитога, а сад у један мах — само тебе! Ето, шта не разумем!« Али ја сам то врло добро разумео. Нађењка је била опозпционарске природе, а своју је улогу изводпла прилично незграпно. Сва је невол>а у томе, што је доиста приметила да сам вољан дати је Масловитом. Да сам ствар тако изводио, да се она сама на то одлучи, све би било друкчије. Олга Михаиловна непрестано је гледала у прозор. Кремчатов је тајанствено ходао по соби, као да суделује у оној тајни што је писмо скрива. Марија Николајевна, са изразом потиуног немешања у туђе ствари, испирала је и брисала посуђе. Ја пажљиво савијем писмо у пакетић, па га полако исцепам у парампарчад. Лице Олењине нервозно се намршти, а очи јој засијаше — весници суза. Изгледало ми је као да је очекивала да ћу јој ја дати писмо у руке, и била је увређена. Свако пово цепање тога писма изазивало

је бол у њезину срцу, као порицање права да зна моје тајне. Па ипак се савлада и окрете према мени своје лице пренапрегнутих изражаја. — Нешто важно ? уиита ме она обореним гласом. Ја ударих у смех. — Зар ти не знаш да је све моје важно -—- бвде. Ово »ти (( , које сам сада уиотребио први пут, забезекну мога пријатеља Кремчатова; изненади се и стаде гледати у крајној недоумици. А ја се одмах за тим обратих Кремчатову. — Знате шта, Василије Васиљевићу! Дошли смо Вам по једној веома важној ствари. Ви се одликујете са својих ретких организаторских подобности. Треба одмах да иођем на полагање испита... Кроз пола часа бићу кандидат правних наука... А Ви за то време припремите све за моје венчање с Олгом Михаиловном! Мп ћемо се још данас венчати... •— Аха! То је дакле!.. Са задовољством... То је врло лако!.. говори Кремчатов, сасвим неприпремљен за такав предлог. — Оригинално, у пуној мери оригинално! — Очекујем и Вашу помоћ! рекох обраћајући се вереници свога пријатеља. Она брзо климну главом неколико пута. Видело се, Да јој се допада перспектива свадбених брига. — Мислим, да ћемо кроз два часа бити потпуно готови. Ево Вам наших докумената. Потп У но С У У реду. ГГредам документа Василију Васил>евићу и узмем шешир. Олга Михаиловна журно устаде и поче се спремати. Лице њено, на којем још беху сачувани трагови недавних узбуђивања, свима се осмехивало •— и мени, и Кремчатову, и Марији Николајевној. Мени се чак учини, да је то било против њене воље, и да ни сама није знала шта јој лице казује у том тренутку. Радост, која је киптела у њој од сазнања да јој на послетку долази давно очекивана срећа, навирала је и показивала се, уливајући се органски у сваки њен покрет. Нарочито је и главно било, што идемо на венчање. Може бити, она је себе још пре три дана сматрала већ старом за тако што, па кад би се у њој и појавила нада на саосећај с моје стране, тешко да је очекивала ма шта поуздано и стално. Али ја сам нарочито хтео да јој што пре уобличим срећу, дајој дам изглед несумњиве, поуздане, завршене, ие нскључиве, већ сасвим сличне срећи других. А то је било оно, чега је њој недостајало, због чега се мучила у дубини душе, а због тога и необично ценила. Остависмо Кремчатова у стању потпуне неизвесности. Видело се по свему, да би се хтео обавестити, како се то догодило, јер му је све то изгледало изненадније него ли што је то за нас било; али распитивати није било згодно. — У којој цркви ? упита он, када смо већ били у вратима.