Нова искра

— 173 —

БЕОГРАДСКА ЗАДРУГА

безбројни нижи животи на земљи. Тај је инстинкт силан, неодољив то је истина и њему се нико отети не може. Али зар се из дубине нашега бића само тај глас, тај инстинкт чује? Не тежи ли, исто тако неодољиво, биће наше и оним многим тајним гласовима који нам нуде тако чежњиво ишчекивану неку вишу, непомућену и истрајну срећу које на земљи нема и не може бити, пошто је такву, каквом нам је наша чежња представља, још нико није нашао? Јер што су, по обичним појмовима, на земљи срећнији и савршенији, интелигентнији и душевнији — све теже за тебе! И све изворе твоје среће, и све што је најдраже срцу твом чека скори крај • чека мрак вечан и непробојан. На томе се појму ниже душе никад мало дуже задржати неће. И стога су такве душе биле стално болест на крилима духа човечанства, који непрестано вишему тежи. Али све оне савршене јединке људске, на које су се најобилнпје изливали дарови неба, сви избраници духа човечанства пружали су нам и стално нам пружају руку да нас прихвате, и да нас поведу ка једном сјајном излазу из душев-

нога немира и очаЈања, у коЈе, због смрти коЈа ништи све што је људско, мора да утоне свака племенптија, природа човекова. А тај излаз једино је подизање духовне моћи ка идеји, ка идеалу; то је дизање погледа са свакодневне позорнпце живота, на којој обично највећу хуку дижу они који најмање вреде, ка оним вечним лепотама п истинама, које само наговештене душама нашим, стоје стално више нао, тамо негде у даљинама простора и времеиа. Ено, то, и само то, како ми држимо, требало би да буде мисао водиља и сваком правом уметнику кад год приступи раду, то јест, кад код приступи реализовању какве замисли своје, а и сваком оном споредном раднику што се зове оцењивач књижевних и у онште уметничких дела, кад год се реши да нам каже ште он о каквом делу мисли, али то да нам кажа тако како ћемо одмах и несумњиво видети, да н он зна за оно основно правило које је извео један од највећих Француских литерарних критичара, а које вели: »Критика каквога дела није само у формулисању мишл.ења, но мотивисању мпшљења, а то није једно исто. сс

,/'Ч ' С>.' /