Нова искра

— 250 —

пушкасто и изразно лице. Изгледао јс сасвим студентски. Положај му је био глуп. Једно од двоје: или је требало да се одмах окрене и оде, или смо се морали пољубити као стари пријатељи. Ја се придигох, али сасвим равнодушног и закопчаног израза, као што се придиже при појави каквог непознатог човека. Љце моје није показивало никакву намеру, али је то ипак био иокрет, који је овако или онако нешто казивао, и он је могао, само ако је хтео, да га тумачи као један корак с моје стране. И доиста, мој покрет поможе да реши задатак. Он ми право нриђе и пољуби се са мном. — Нисам се надао да ћу те овде видети! рече он и стеже руку мојој жени. Без обзира на тако леп почетак, њему је, видело се, ииак било неугодно. То сам закључивао из његова говора који поче водити о својим завршним испитима, старајући се да у набрајању не изостави ни један предмет. Уз то се непрестано обраћао Олги, стално избегавајући моје погледе. »Да, доиста је омекшао!® — помислим у себи. А кад га Олга, неизлечно страсна за све што се тиче студенства, поче распитивати о университетском животу у Кијеву, — ја се користим и пођем да иотражим Ану Гавриловну. Уверен сам да ће ми она испричати још по ијтошта занимлшвијег. Прошавши ред соба, нађох се у пространој трпезарији где је већ спремљен доручак. Ана Гавриловна стајала је поред отвореног биФеа. Ни множина послуге није била у стању да је одвикне од навика »домостројителже". — Шта имате да ми иричате, Ана Гавриловна? шапиух, пришавши јој сасвим близу. — Анђеле мој, Андреја Николајићу! Видиш ли како је све на добро изашло! поче она говорити полугласно. Можеш замислити, чим се венчала, одмах је иочела управљати њиме. Да се човек збиља зачуди. Ма шта он казао, она нротивно! Хтео је да се овде проведе с њом једно месец два дана, а она — не, не, одмах у иностранство, још истог часа... Полако ми је шапнула: овде ми је, вели, савест немирна. А ко би знао зашто?.. Шта је ту рђаво, ако је дошла до такве среће?.. А њега, Ивана Јевсјеића, одмах је преобукла — од главе до пете. Баците, каже, те широке плундре, ја то, вели, не волим!.. Обукла га сасвим као каквог Енглеза. А он се само блажено осмехује и све ради... Сад су у Риму. Пише, дајетамо веома топло; кроз две недел>е поћи ће у Швајцарску, куда ли... Имам нешто и за тебе! — додаде Ана Гавриловна сасвим полако, па се чак и обазре. — Од њега, Ивана Јевсјеића. Даде ми знак да је иричекам, па изиђе. Ех дабоме, било је сасвим природно да ми Иван Јевсјеић остави неколико топлијих врста. И Нађењка је омекшала. Сви су они омекшали, чим у рукама осетише много злата. Чудо је само, што ми Нађењка не написа ни једне

речи. Да ли доиста није разумела мој план, те верује да је ово с моје стране просто издајство? Ана Гавриловна поново уђе и даде ми једаи омањи пакет без икаквог натписа. — Замолио ме да ти иеодложно дам у руке! додаде она. Узмем пакетић и метнем га у неп. Таква је моја навика,— чувам интересантна писма у пепу пре него што их отворим. — Но, а мене зар није помињала? упитах као мимогредом. — Не, није! Ни једном речи! За дивно чудо! После пет минута били смо за доручком. Ана Гавриловна нареди да се из нодрума Масловити је имао јединствен подрум — донесе Флаша хереса, који је био стар око четрдесет година. То је нарочиго за мене, — знала је да волим попити чашицу доброг хереса. Впктор је ћутао и, пошто је осећао потребу да ма шта ради, иио је више него што је било потребно. Пред свршетак доручка засијаше му очи, иримаче се Олги, насу јој у чашу вина и понуди да заједно погшју. — Ја видим, да Ви ништа не пијете! рече јој он и одвише распричан. То је лажан поглед на ствари! Треба пити, јер то је весело! Господо! позва он, обративши се свима, али увидевши да се његова реч не може односити и на Ану Гавриловну, обрати се само мени : може се бити и добар човек и користити се животом! Зар не, Андреја? Ту испи на душак чашу вина, па — журно уставши с места — приђе ми. Нема сумње, њему се већ вртело у глави. Тога тренутка његово лице, обасуто руменилом, било је надахнуто и лепо. — Андреја, допусти ми да ти стегнем руку! — Ја му је пружих, и он је снажно стиште. Опрости, брате, ја сам те ђаволски увредио... А овамо, гори сам од тебе милион пута!.. Ти си бољи од свих нас!.. Да, да, да! Ти си бољи од свих нас!.. Олга, која је у почетку била збуњена таквим пијаним говором, опростпла му је само зато што ме је хвалио. На завршетку Виктор изјави да је он у самој ствари само једна свиња, и потпуно збуњен оде у своју собу. — Тако то с њим чешће бива! са уздахом рече Ана Гавриловна. Мучи га некакав бес. Бојим се само, да се сасвим не пропије. Остали смо код Ане Гавриловне још један сат. Када се поздрављасмо, Виктор приђе сав умусан и дремљив, па нам стеже руке. Рекосмо му своју адресу и замолисмо да нас посети. — Како чудан младић! рече Олга, када пођосмо у двоје по широком путу. Одлучили смо да до свог летњака дођемо пепгице. — Доиста, баба је тачно казала: мучи га неки бес! — Ја знам какав је то бес! Осетивгаи снаге у својим рукама, он је страсно жудан живота ради свог задовољства, али сени пређашњих добрих речи, којих је у свом животу тако много казао, узнемирују га... Па ипак, разуме се, те ће