Нова искра

сени све више и више бледети, док на послетку сасвим истаје у ваздуху... — Ах, Андреја, како су ужасни твоји погледи на људе! — Људи, веруј ми, нису бољи од мојих погледа! Видећеш у шта ће се развити овај младић, мој пријатељ Виктор Алексјејевић!.. Стигосмо и кући. Осетих жељу да пред Олгом распечатим писмо Масловитога. Хтео сам се уверити, колико је племенито утицала на њу лекција, коју јој раније дадох. Извадим коверт, распечатим га, раширим поштанску хартију и, на моје огромно изненађење, угледах само једну ружичасту хартијицу на којој беше Наштампано: В С—ска Банка <( , а доле потпис Масловитога. Паде ми у очи велика, масна циора „50.000", и осетих како ми задрхташе руке што су држале писмо и ту проклету хартију. — Хуља! оте ми се и нехотице, те ме је стало тешког нанора да не изгужвам или не исцепам писмо. — Шта је то? брижно упита Олга, угледавши без сумње рђав израз на мом лицу. Напрегох се и савладах у тренутку. Чак сам нагонио себе и да се гласно насмејем. — Глупост увек хита да се сама покаже! рекох с изразом равнодушности. — Господин Масловити послао ми плату за своју брачну срећу! Ха, ха, ха!.. Иружим Олги чек и потужим јој се због тога. Она се у тренутку сва претвори у страшни гнев. Образе јој осу силно црвенило а очи јој се упалише. — Како је он то смео? Како је смео? понављала је она: Како је смео? и у један мах речи јој се прекидоше под навалом плача. Била је то нека врста хистеричног напада. То је увреда! Страшна, гнусна увреда! Како је смео? —• говорила је и у исто време гушила се у плачу. Моји савети нису имали ни најмањег успеха. Теткица која је дремала у суседној соби, трже се и узнемири. — Боже! Боже! Она плаче! Ето ти среће! Ах-ах-ах!.. Свега месец и по дана! тужно је она мрмљала. — Олга, то није паметно! Тај господин у пуном је праву са свога гледишта. Он је навикнуо да сваку услугу плаћа новцем. Он би себе сматрао за непоштена, ако ми не би платио... Он је глуп, а према глупости треба се милостиво понашати... Почнем читати мало писмо Масловитога: »Дубокопоштовани Андреја Николајићу! Немојте мислити, да ја оцењујем Вашу великодушност

или да Вам за њу плаћам. Не, она је неоцењена и ја немам блага да бихје могао платити. Али ја рачунам, да све моје богаство Вама припада и да је ово незнатан део онога на што Ви имате право... (( Одлично: ја имам право, а тим се правом он користи. Изврсно. У осталом све је то он писао чисте душе, у то ни најмање не сумњам. — Ти га мораш увредити, понизити, уништити! гневно је викала Олга. Зар то не осећага и сам?.. Ти говориш тако мирно... Шта је то ? Реци, шта је то? — Увредити? Напротив, ја ћу му показати како поступају људи од реда. Ево... Седнем за сто и напишем: »Милостива госпођо, Надежда Алексјејевна! Ваш поштовани супруг, упутивши ми једно пословно писмо, чудновато је погрешио и метнуо у исти коверт чек од 50.000 рубаља. Хитам да поправим ту погрешку врло поштованога Ивана Јевсјеића, и шаљем Вам поменути чек са покорном молбом да га по означењу предате. Ја потпуно разумем, да је њега срећа бити Вашим мужем толико расејала, па ми је веома драго што се то баш са мном догодило а не са којим другим човеком који би могао злоупотребити такву расејаност. Примите уверење о мојој непроменљивој оданости (( . Писмо сам прочитао и Олги. — Да, да, одмах да га пошаљемо! Само, ја мислим, није ни мало потребан онај додатак о срећи и расејаности. Али је за мене баш тај додатак био од важности, па га зато и оставих. Адресујем за Рим, ров1;е гев1;ап1;е, па се обоје упутимо у пошту. Олга се умирила тек пошто је писмо дошло у руке поштанском чиновнику, који нам даде квиту. Признајем да сам био веома задовољан овим догађајем. Требало је да Олга види моје некористољубље, а код Нађењке мој одговор требало је да подигне моје поколебане шансе. Чему ће ми ово 50.000? Ради могућности да узмем стан са две собе више; да ми ручак буде пикантнији; да пијем боље вино и да пушим цигаре средње каквоће? Да ми, може бити, жена има и залишног одела и да ја поручим десетину непотребних књига?.. И зар је то она моћ коју дају милиони ? Ја и без тога не једем рђаво, пијем пристојно вино и задовољан сам својим с/ганом. Ради задовољства да имам на расположењу 50.000 — нема смисла кварити онако добро замишљени план. (Наставиће се)