Нове борбе : роман из Истре

НОВЕ БОРБЕ 141

као ђаво од тамјана, он да се бори за свету и Богу драгу стварг 5

— А капелан!

— А што ја знамо Нешто да је напоменуо, да сврха и средство... -

— Биће, да сврха посвећује средство...

— Тако некако. Него обрнуће он њега већ. Ево моје главе, не будемо ли прије шест мјесеци чули Содића гдје клечећи на „кору“ скрушено пјева „Кирие и Кристе елеисон“... И зафратрио би се Содић, кад би тим могао да утуче искрњега свога. Него знате ли, што ја мислимг

Балдо га погледа.

— ја мислим, — настави Филинић, — да смо још на вријеме да претечемо ону кугу и..

= Хм!

— Све бито могла да удесиона, — рецимо моја

жена... Фини је у ње нос. Прави „дипломатски“. · Па њу капелан цијени, ви знате она му је у цркви и печена и фригана. Било би заиста добро, да о том размишљамо. Капелан има моћ—велику моћ...

— Е, па размислићемо, — рече Балдо и тиме се разговором сврши.

Оставши сам Балдо се од срда насмија.

— Виђи ти њега, старога лукавца, мене хоће да обмами. ;

Сјети се, како се Филинић често тужио, да га жена нагони, нека се приближи капелану. Имао је сиромах због тога доста покоре и жестоких окршаја али се није дао, како би оно сам рекао. „под ноге“, јер му је то бранила његова мушка самосвијест. Осим тога, цијело је мјесто било пуно свакојаких досјетака, што их је у своје вријеме и на рачун попова побрао по свијету и на ужас госпође Улије управо немилосно сипао међу људе. Свијет се, дашто, смијао, а жене се пола у шали, пола у збиљи крстиле и говориле: — Какав фрамасун! — Што би сада тај свијет, да га види, гдје иде руке под руку с капеланом 2 Сви би на њ! — Какова шепртља! Но сасвим би друкчије било, да цијела странка пође на