Нове борбе : роман из Истре

НОВЕ БОРБЕ 145

и кукољ. Хоћеш ли да идемо дага почупамог — рекоше слуге домаћину. А господар рече: Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу. Ту је поп Фране подигао глас: — А не чупајте ни ви, браћо, јер каошто год има вукова и у јагњећој кожи, тако може бити и пшенице, која није пшеница, а може бити и кукоља, који није кукољ. ИМ ја вам, браћо, данас за посљедњи пут велим оно, што сам вам говорио толико и толико пута: љубите се јер је само у љубави највеће добро, најљепша срећа, најбољи живот: у љубави је сам Бог. Коли о ли вас има ту, што сам вас привео светоме крсту, млађане учио божанској вјери, одрасле ујединио у светом законуг А колико ли бијаше оних, којима сам на крајњој ури удијелио благослов утјехе и оних, што сам их повео к вјечноме починкуг И гдје сам само могао, било над живим или над мртвим, моја су уста увијек говорила, а срце зазивало само љубав: љубав према Богу и ближњима... Учио сам вас, да праштате и непријатељима, али сам васу свакој згоди упућивао, да њихових неправда не подносите, јер су неправде немиле Господу. То је било моје дјело у многим годинама мога живљења међу вама, и ја велим пред Богом и свијетом, да је моја савјест чиста, и што сам по својим слабим силама урадио — урадио сам, јер је то воља божја и јер сам вас љубио, јер вас љубим и јер ћу вас љубити, док ми ово моје старачко срце не усахне... ;

Глас му се прекиде и изгуби у јецању, што је на посљедње његове ријечи застењао црквом. Поп се Фране окрете олтару и запјева: — „Вјерујем...“ Али то није био више онај глас отприје, онај звучни, јасни и одлучни глас, већ слабачак, испрекидан, придушен дрхтај сломљене и утучене душе.

Онако испрекидано, подушено и дрхтаво одазваше му се и оргуље, а с њима и танки, дјечији гласић", што су се већ на крају прве китице нагло прекинули, некуда изгубили, као да не могу више да слиједе ону вихорну бујицу звукова што се сада из свију регистара и цијеви под прстима блиједе оргуљашице

10