Нове борбе : роман из Истре

НОВЕ БОРБЕ | 151

нио послужник управитеља друштва „онда тапа“. Размота писмо немарно, готово преко воље, знајући већ унапријед што ће у њему да нађе И заиста није се преварио. Нијемац му напомињаше, како је већ крајње вријеме, да се нешто уради... Друштво је, вели, спремно на највеће жртве, само да се већ једном „макне с мртве тачке“ и докопа гробља. (Осим обећане провизије њему, Балду, друштво ће, покаже ли (95 потреба да се „подмаже“ који вијећник, ставити и за то на располагање извјесну своту. Балду сијев_нуше очи. — Ево, помисли, згоде, да прикрије оно празнине у опћини и да се још понешто и откине...

Прилике су ионако постајале све замршеније и тамније. У кући су односи били до душе сношљивији, јер се је стари бојао, да не би његова мезимица штогод наслутила, но иначе, гдје би се год њих дво_ јица састала на саму, ту би опет провалила обична забадања, приговори, пријетње. Једнога дана дошло међу њима и до већег окршаја. Начелник није хтио да му потпише мјесечне признанице, док му не исплати половицу плате на рачун подмирења оне срамоте... — Па ти имаш своју плату, откидај одатле... наљути се Балдо.

— ја.немам никакве плате...

— А да шта је оно, што су ти изгласали 2

— ја нећу да примим. Нисам никада служио опћину за новац, јеси л чуо... И да ми више ниси доходио с тиме.

— То је лудо! :

— А оно твоје Како ли се пак оно зове

— Ти хоћеш и опет

— Док не подмириш...

— А ко ће да храни кућуг Оно петоро шесторо устаг

— Свеједно!

И није било друге, него да положи половицу плате и да преда кључеве благајне, које је одсада

стари увијек уза се носио. Балдо стискаше зубе и

а