Нове борбе : роман из Истре

154 ВИКТОР ЦАР ЕМИН

— Зашто, зашто он таког..

А Дујам, који је знао да оне младићеве опћените оптужбе посве ишчезавају пред оним, што у његовој сопственој нутрини бјесни и хара, умјесто да каже: — Не, дијете моје, није он кривац!.. он, тај њежни отац, пушташе је, да о младићу и унапријед онако мисли... Но, а шта је иначе и могао да чиниг Да са свом оном грубом истином изиђе преда њуг Пред њену мекану и њежну душуг — Никако! Ала и послије бесаних ноћи још увијек јечаше њему у ушима онај њен очајан пријекор: :

— Зашто, зашто он таког!.

И њему је као да зна, шта се у оном муклом и дрхтавом питању све крије. Сабирајући у себи неке ситне нити и сјећања, он је пред своје склопљене очи дозивао неке минуле слике: гледао је њу малену и насмијану, хватао јој ријечи и погледе, уходио за њеним честим посјетама у госпође Тонке.. и сва та и разна друга запажања натјерала га на

питање: — Да није љубавг... И тиме се на његову душу свалило нешто ново, и њему се оно тамо, у што је уплетен, причини још црњим, злокобнијим. — И

дође му да проплаче од муке и бијеса.

А тако бијаше и у овај мах: гледајући за изашлом ојађеном дјевојком, није могао да се уздржи, а да се опет не искали на узрочнику свих својих мука и зала. Балдо је то сматрао обичним изљевом старчеве срџбе, па сасвим мирно и хладно прупомеј

— Сад се ради о другом, важнијем..

— Зар опет каква пљачка 2

Балдо настави мирно, као да није ништа чуо:

— Она ћушка, тамо на тргу, могла би имати посљедица... Ствар ће, без сумње, доћи на суда како се ради о управи — о теби...

— А о тебиг — зграну се старац.

= И о мени...

— Плати што си украо, па нека тужи ко хоће...

— Сад не могу, али уз једну малу помоћ...

= Чију 2 -

— Твоју... Ево прочитај! .