Нове борбе : роман из Истре

НОВЕ БОРБЕ 155

Учини, да ће му пружити писмо, што му га је писао Нијемац, али га Дујам одби. По натпису „514згапа“, што је био на омоту, погађао је о чему се "ради.

=— Већ сам ти неколико пута рекао, да ми не доходиш с тиме... — ошину га он крвавим погледом.

Балдо настави још увијек мирно:

— Требало би ипак доказати свијету, да чини лудо, што се опире продаји. Мртви треба да уступају мјесто живима, на томе и постоји свијет. Тако је свуда, па би морало да буде иу нас. Па то на крају крајева траже и интереси опћине и града. Није ли грехота, да оно мртво поље стоји ондје пусто бесплодно, запуштено 2 Не би ли тисућу пута паметније било, да се прометне у живо и весело стјециште страна и отмена свијета, који ће...

—- ...газити по костима наших пређа, као и ти

по овој старости мојој — улети Дујам жестоко, к:о да је нешто прсло у њему.

— За оно мртве земље, — настави Балдо не промијенивши гласа ни изражаја, — опћина би при-

мила коју стотину хиљада фиорина... Замисли, што би се тим новцем могло све да уради. Чудеса !

— Шути! — прекиде га старац. — Зар ти није доста, што од живих немам мира2 Хоћеш, да ме још

и мртви гоне.

Балдо махну руком:

— Бајке! Зашто умиру људиг Зато, да не буду на путу живима. У кратко: Нијемци нуде за гробље огромну своту, а мени за моје посредовање толико...

— Шути! велим ти

— ...колико је нужно, да се оно надокнади... Шути! Шути!...

— Али зар не видиш, да је већ коса дошла до камена 2 Содић тражи рачуне, његови на: људи називљу лоповима.

= Тебе..

— Све нас. И ено: као да га је сам Бог послао, долази онај Нијемац..