Нове борбе : роман из Истре

160 ВИКТОР ЦАР ЕМИН

ово и нису моје ријечи, већ његове, а ти, ако не вјерујеш, питај па да видиш.. ставивши старога да се идаље бори са својим тешким мислима, изађе да потражи Филинића. Нађе, га на мору. / = Реците госпођи Улији, нека намјести своје дипломатске батерије! | ' |: — Аг Ви мислите, да ће Дујам заиста... — Стално...

— Красно! — весело ће Филинић, — Алај ће се Содић пјенити..

ХХМ.

Госпођа Улија је учинила, што је највише мдгла. Да џослужи „светој ствари“, отишла је већ сјутрадан к новом управитељу жупе и — пробила лед. Али капелан није хтио да се залети.

— У оваквим стварима, вели, не ваља наглити. Ја сам вољан, да с господином начелником засада само преговарам. Ево му и рок: осам дана. Господину је начелнику просто, да се у то вријеме потруди до мене, да претресемо и углавимо увјете, на којима ће почивати наш савез.

Балда то раздражи. Прије свега добаци он филинићу, тај капелан није још тако велики господин, да би старци начелници морали пред њим да пригибају шије. У другу руку види се, да је рђав политик, кад не зна, да овакве људе, какав је његов таст, треба прије заплести, а тек онда прописивати им увјете.

Пред старим говорио ја друкчије.

— Капелан те, вели, поздравља. Каже, да би те рад виђети код себе, у стану, да оно углавите...

— Што да углавимог |

— Хтио сам рећи: да измијените мисли, да се споразумите... што лиг

Дујам обори главу и не одговори.

— Жели, да би то што прије било... рецимо у осам дана. Нуде му се, знаш, други... па хоће да се одлучи...

Старац ћуташе и сада,