Нове борбе : роман из Истре

НОВЕ БОРБЕ 168

старачке усне и преврћући побожно оне своје упале, широким колобарима окружене очи. ·На повратку кући навали на мужа и заповједи му, да смјеста оде Дујму и да га одмах натјера к „велечасноме“. Нека каже: да или не!.. да знамо на чему смо. Филинић оде равно Дујму у стан. Није околишио, већ му је најцрњим бојама оцртао „ситуацију“ и изјавио, ако овај споразум пропадне, нека на њега више не рачуна. Онда бе се сасвим повући.

— Нека враг носи политику и онога, ко ју је створио! Е

(Оставши сам, Дујам се опет укрути у својој пустој беспомоћности. ј

Сјутрадан минуће рок, а он се никако неможе да одлучи га пође новоме управитељу. Неповјерење, што га је већ отприје носио у себи против капелана, још се појачало након некидашњег догађаја с учитељем и с оном јадном Ружом Болићевом. С грозом питао се Дујам:

— Нашто ме ово нагонег Да под старост будем његовим сукривцем> Да на својуг лаву навучем јоши веће омразе2

Дујам, који се никако није могао да откине од прошлости, није до душе схваћао ни Петра, свога тајника, док му је оно говорио о неким новим струјама: тежњама и борбама, али ово, што ради "тај капелан, мрско му је и одвратно. Он помишљаше: куда би био доспио народ, да су му такви били први његови препородитељиг А свијет није био ни онда бољи, него је данас. Што хоће дакле тај човјеко Ту му паде на памет, шта му је оно рекао тајник показујући на звоник:

— Ви не видите зло, али ја га већ гледам, како плете своје црне мреже...

— Хоће да ме заплету... — стењаше старац. — Нећете! Доста је једне срамоте...

Али капелан ће се сјединити с његовим душманима, па ће сложно сви ударити на њ, отети му опћину, одузети једину прилику, да полагано изравна оно недјело. То га и опет узбуди и он узе да се ко-

1"