Нове борбе : роман из Истре

190 ВИКТОР ЦАР ЕМИН

Окрену се и оде брундајући. Олга притвори за њим врата, те се упути очевој соби. ја Дујам се закопао у свој наслоњач, главу објесио као обузет неком укочености. Лагано приступи Олга њему и трудећи се да своме гласу да што љупкији тон проусти:

= Ово је од попа Франа... Хоћете ли, да вам прочитам 2 |

Тромо, као с неким великим трудом дизао старац главу, па се загледао у њу, као човјек, који очито не схваћа. Она понови питање:

= Прочитај! — отповрну мукло, а глава му и опет клону.

Она размота писмо:

Мој Дујме!

Сутра селим, али дотада још сам у старом дому газда. Вечерас дајем част: хоћу, да вас још једном видим у мојој драгој соби — за мојим „хисторичким“ столом. Хоћу да вас видим веселе и да вас, ако могуће сложим... Не чуди ми се, Дујме! Зрак је мутан; мирише по злу времену... Ти знаш: нос попа Франа ријетко вара. Још није прекасно. Да сте једни, вјеројатно је, да бисте и одолили, али овако: неко амо, неко тамо — очита пропаст. Ја сам о томе размишљао много, особито иза оне некидашње крваве бруке. И ево, рекох: већ се и мрцваре! Боже, што ли ће то битиг Помолих се, замислих се, и бануло ми онако у главу: то треба зближити, сложити, ујединити. Зато вас, ево,, и позивљем све: и старе и младе. Доћиће Содић, доћиће и капелан и твој Петар — а дођи и ти. Теби тече ријеч лијепо и топло па и ја ћу надробити штогод. Такнућемо их у живо срце, и ето слоге и мира, како га је добри Бог дао

| људима добре воље. Дођи! Твој Поп Фране

Олга дочита и погледа у оца. Он се и опет увукао у себе и држао се, као да више не мисли ни на писмо ни на попа Франа.

— Ако пође, наћиће друштво, одлануће му, помисли дјевојка, па рече: